Сваки прави заљубљеник у хералдику, био он професионални хералдичар или ентузијаста, воли да види свој грб израђен од стране различитих уметника и на различитим медијима. Себе сврставам у описану категорију хералдичких заљубљеника и увек се радујем када видим свој грб приказан у техници другачијој од оне коју користим. Назовимо то врстом колекционарства својственом грбоносцима.
Марта месеца ове године сам упознао младог и самониклог уметника Ђорђа Реџу из Београда. Његов начин уметничког изражавања је осликавање на дасци. Подстакнут од своје професорке и дугогодишње пријатељице, академске сликарке Слободанке Бобе Тодоровић, Ђорђе се прво занимао за иконопис да би се његово уметничко интересовање артикулисало у осликавање хералдичких мотива. Оно што је карактеристично за његов рад је медиј његовог изражавања. Вредно и мукотрпно, Ђорђе обрађује дрвену текстуру док не постигне облик правог хералдичког штита.
Свој први рад, грб Немањића, посветио је манастиру Ђурђеви Ступови надомак старог Раса у који је више пута одлазио и боравио. Своју фасцинацију средњим веком и витешким ратницима, Ђорђе вешто претаче оживљавајући беживотне дашчане подлоге богатим колоритом грбовних знамења.
По природи сам умереног темперамента и не изражавам превише оно што осећам. Тако је било и када ми је Ђорђе поклонио мој грб осликан на дрвеном штиту. Своју радост нисам умео да покажем, али зато настојим да захвалност искажем несебично откривајући Ђорђев таленат читавом свету.
Надам се да ће мој грб допринети разоткривању овог неафирмисаног хералдичког уметника и донети на свет још много осликаних грбова.
Ђорђе Реџа је рођен 1989. године у Шибенику. Од 1991. године живи у Београду, на Дорћолу. Основну школу и средњу поморску школу завршио је у Београду. Након средње школе служио је на прекоокеанском броду. Има звање поморског официра у међународној пловидби и данас ради као поморски официр у трговачкој морнарици.