О хералдици

Када се каже хералдика, свима обично пада на памет велики штит на којем је пропет лав или нека друга крволочна звер, окружен разнобојним драперијама и са неизбежном круном и кацигом, једном речју силесија некаквих украса често праћена неразумљивим порукама исписаним на латинском или неком другом давно умрлом језику. Нико се и не запита зашто је грб такав какав је, да ли постоје нека правила која се морају поштовати, колико је старо порекло хералдике, како је настала и зашто, шта је њена сврха и која је њена практична вредност, на крају крајева да ли смо свесни колико је данас наш свакодневни живот прожет хералдиком.

Постоје разне дефиниције хералдике. Навешћу само неке.

ПОРЕКЛО ГРБОВА

Хералдика је наука која учи како блазонирати, тј. описати, за то предвиђеним терминима, грбовна обележја.

Много томова књига је написано на тему порекла хералдике, па чак и на тему древности појединих фигура и елемената приказаних на грбовима и штитовима; утврђивање тачног момента њиховог настанка не би донело велику корист основним проучавањима историје хералдике. Кроз сва историјска доба, људи су употребљавали фигуре живих бића, дрвећа, цвећа и неживих објеката, као знаке распознавања у ратовима, или као одличја храбрости и неустрашивости својег племена или народа.

Алегорички прикази изображени на стеговима, штитовима и оклопима античких Грка и Римљана, бели коњ Саксонаца, гавран Данаца и лав Нормана, се могу свести под хералдичке елементе (шарже) и обележја; али по мишљењима многих угледних ауторитета, наследни грбови породица су први одраз хералдике, а настали су на почетку дванаестог века. Почетак хералдичке науке се везује за овај период услед наметнуте потребе настале првим војним походом у Свету Земљу, касније названим крсташким ратом, који се састојао од војних трупа из двадесетак нација, а које су морале да на неки лако препознатљив и примењив начин распознају и разликују једни друге у биткама. Утврђивање ознака по којима ће се препознавати владари и племство европских земаља ангажованих у крсташком походу, под којима ће поносно представљати част својега порекла и монархије, препуштено је за то посебно обученим и постављеним људима – хералдичарима или хералдима, који су осмислили читав систем знакова и симбола, као и правила за приказивање истих. Наведени симболи или хералдичке шарже су касније прерасли у науку названу хералдика, а која у извесним варијацијама постоји и данас. Поштовање правила и додељивање симбола је вршено под патронатом владара држава укључених у крсташки поход, манир који је у извесном смислу задржан и данас.

Страст за војном славом, која је преовлађивала у поменутом периоду, довела је до увођења исценираних битака названих витешким турнирима. Витези, који су учествовали на тим турнирима, су носили хералдичке ознаке задобијене за храброст и племенита дела у стварним бојевима. Вазали и следбеници племенитих витезова су се појављивали са обележјима својих господара, мало измењеним у складу са хералдичким правилом да један грб може имати само једна особа и са ознакама своје подређености. Првобитне ознаке части, како су их називали, су биле ништа друго до делови тканина разних боја, исечени на траке и зашивени на одежде бораца или ношени преко оклопа, да би их заштитили од атмосферских прилика попут кише, снега и слично. Тканине су биле распоређене на различите начине и касније су дале идеју за стварање хералдичких фигура попут главе штита, привеза, шеврона итд. Фигуре животиња и других објеката су постепено увођене; хералдичке институције тога доба су уз одобрење и покровитељство својих суверена и моћних племића утврдиле кодексе и правила која су касније прерасла у законе, а по којим су се заслужнима додељивала одговарајућа хералдичка обележја. Владари и витезови заклели су се да ће се придржавати и штитити утврђена правила.

РАЗЛИЧИТЕ ВРСТЕ ГРБОВА

Грбови нису додељивани само појединцима и породицама, већ и градовима, државним институцијама и универзитетима. На основу тога могу се разврстати у:

 грбови краљевина и држава  – грбови владара над одређеним територијама, који се третирају и као државни симболи; тако су енглески лавови и руски орао грбови енглеске краљевине и руске царевине, и не могу се изменити сменом династије на трону;

претензиони грбови – краљевине, провинције или територије на које неко полаже извесна права и која убраја у своје територије иако су оне под влашћу других; на своме грбу истиче њихова хералдичка обележја; нпр. тако су енглески краљеви у својим грбовима истицали француски љиљан као ознаку својих претензија на Француску по наследном праву краља Едварда III, чија је мајка била француска принцеза;

грбови достигнућа – даровани од стране суверена као награда носиоцу за врлину, племенито дело, часну службу итд;

институционални грбови – додељени цркви, градовима, универзитетима, академијама, разним друштвима, цеховима и томе слично;

покровитељски грбови – даровани гувернерима провинција, господарима имања, који представљају додатак постојећим грбовима као истицање њихове надмоћности, права и покровитељства;

породични грбови – припадају само једној породици и нико други нема право на њих;

грбови супружника – произашли из брачне заједнице удруживањем грбова или стицањем услед венчања;

наследни грбови – настали на основу наследства као баштина, завештањем или даровањем.

ШТИТОВИ, ТИНКТУРЕ, КРЗНА

Штит (у енглеској хералдици термин за штитове је Escutcheons или Scutcheons, од латинске речи scutum, прим. аутора) садржи поље или површину на којој су приказани елементи (шарже) или фигуре које сачињавају грб. Ова обележја су првобитно осликавана на штитовима, да би се касније појављивала и на стеговима, заставама и оклопима; данас су штитови замењени папирним површинама и сликовним представама које треба да их дочаравају.

Облици штитова и њихових поља варирају у зависности од укуса и тежњи уметника. Нормански штит се користи углавном за црквене грбове; штитови госпођица и удовица су у облику дијаманта и називају се лозенџ (lozenge).

нормански штит

штит госпођица и удовица

Хералдичари разликују неколико позиција или тачака на штиту на основу којих се одређује положај хералдичких фигура и елемената:

A	десна страна главе штита
B	средина главе штита
C	лева страна главе штита
D	почасна тачка
E	појас
F	доња тачка
G	десна страна подножја
H	средина подножја
I	лева страна подножја

Десна страна штита одговара левој страни посматрача, тј. треба се управљати са становиштва онога ко носи штит.

ТИНКТУРЕ

Термином тинктуре се описују боје које се додељују штитовима и њиховим елементима; деле се на боје, метале и крзна.

Боје и метали који се користе у емблазонирању (изображавању) грбова су:

жута бела црвена

плава црна зелена

љубичаста наранџаста тамно-црвена

У гравирама ове боје се представљају комбиновањем линија или тачака:

OR, симболизује злато, жута	ARGENT симболизује сребро, бела
GULES, црвена	AZURE, плава
VERT, зелена	PURPURE, љубичаста
SABLE, црна	TENNE, наранџаста
SANGUINE, тамно-црвена

Као и готово сви остали хералдички термини и термини који се употребљавају за означавање тинктура у енглеској хералдици су на старо-француском (прим. аутора).

У хералдици постоји посебна терминологија и за кружне облике и фигуре:

КРЗНА

Крзна (хермелини) су коришћена као украси за одежде и обележје припадности и достојанства; у хералдици се користе не само да би оивичавали плаштеве и друге шарже, већ и као елементи и фигуре на грбовима.

1 бело поље са црним тачкама	2 црно поље са белим тачкама
3 златно поље са црним тачкама	4 црно поље са златним тачкама
5  бели и плави звончићи, распоређени тако да подножје белог додирује подножје плавог звончића	6 бели и плави звончићи, постављени тако да се подножје и врх исте боје додирују међусобно и наизменично по бојама
7 беле и плаве „т“ фигуре чија се подножја додирују	8 беле и плаве „т“ фигуре код којих се додирују подножја и врхови различитих боја
бело поље са црним тачкама и додатним елементом једне једине црвене власи са сваке стране црне тачке; ретко и у енглеској хералдици

ЛИНИЈЕ РАЗДВАЈАЊА

Штитови који имају више од једне тинктуре су подељени линијама; праве линије су или усправне |, водоравне —, дијагоналне у десно \ или дијагоналне у лево /.

Постоји мноштво линија различитих облика, и свака има своје хералдичко име:

Engrailed	Invected
Wavy; undé	Embattled; crenelle
Nebule	Indented
Dancette	Angled
Bevilled	Escartelle
Nowy; franché	Dovetailed
Embattled grady; battled embattled	Potent
Double arched	Arched; enarched
Urdée	Radient

Штит подељен на четири једнака поља се означава у енглеској хералдици као quartered; то се може урадити на два начина:

подељен у облику крста

подељен у облику „X“

Штит је понекада подељен на велики број поља, све у циљу смештања грбова различитих породица које су се на овај или онај начин ујединиле под једном особом, тј. носиоцем грба; то се назива генеалошким грбом. Енглеска терминологија за подељена поља је quarterings.

ОЗНАКЕ НАСЛЕДСТВА/РАЗЛИКОВАЊА

Чланови једне породице полажу право на исти грб, међутим морају се разликовати међусобно, тачније, наследници се морају разликовати по својим грбовима од својих предака, као и рођака. Постојање овакве потребе условило је осмишљавање ознака разликовања чланова једне породице, али у исто време и њихове припадности. Ове ознаке се називају ознакама разликовања, тј. наслеђивања. Током крсташких ратова, једине ознаке разликовања које су се примењивале, су се састојале у различитим бојама ивица штитова, или бордура по енглеској речи border.  Боје и облици бордура су указивали на припадност одређеној групи, тј. племству. Исти начин се користио и за разликовање грбова унутар једне породице. Данас се бордуре користе као хералдичка фигура, док им је првобитно значење укинуто.

пример бордуре

Ознаке разликовања, које користе данашњи хералдичари, се могу сврстати:

седми син, ружа
осми син, крст облика молин (cross moline)
девети син, осмокрака детелина

У случају да неко има деветоро синова и да сваки од њих има мушку децу, ознаке наследства ће се применити по утврђеном редоследу без обзира на број мушке деце.

Енглеска краљевска породица користи као ознаку наследства само пречку, међутим, кракови пречке су испуњени различитим фигурама, које треба да укажу о којем детету се ради.

Женска деца немају право на ознаке наследства у грбовима. Женској деци је дозвољено да носе грбове својих очева без икаквих ознака разликовања.

Хералдика је осмислила и посебне ознаке лишавања части, које су требале да се додељују грбовима људи који су исказали кукавичлук, починили клеветање, убиство или нека друга неплеменита дела и злочине. Хералдика познаје друге начине којима је кажњавала несавесне носиоце грбове – грбоносце, јер бити грбоносац представља привилегију саму по себи и ако је неко окаља својим неделима он је укаљао ту част и не заслужује да више истиче своје грбовно обележје. Грбови таквих појединаца су приказивани окренути наопако, исцепани на комаде и слично, како би симболизовали потпуно изопштење и обешчашћење носиоца грба. Једна од ознака унижења части, која се примењивала у хералдици, је палица или батон (по енглеској речи baton – палица), која означава дете рођено у ванбрачној вези.

ОСНОВНЕ ХЕРАЛДИЧКЕ ФИГУРЕ

Хералдичке фигуре су изворна (оригинална) обележја дарована од стране суверена за заслуге било на дипломатском или бојном пољу. Написано је мноштво књига на тему основних хералдичких фигура. За неког новог у хералдици је довољно да зна да су то линије различитих боја и облика, да свака фигура има своје име у зависности од позиције коју заузима на штиту. Стари хералдичари признају само девет основних хералдичких фигура: глава штита, стуб, привез, леви привез, појас, пречка, шеврон, крст и салтир. Енглески назив за основне хералдичке фигуре је honorable ordinaries, што би указивало на особе високог рода.

Глава штита (chief) је основна хералдичка фигура коју одређује водоравна линија, која мора бити описана ако је другачијег облика од праве линије; смештена је у горњем делу штита и заузима једну трећину укупне површине. Свака основна хералдичка фигура има изведену фигуру, која може представљати фигуру умањених димензија, значи у деминутиву, или комбинацију више основних хералдичких фигура. Деминутив главе штита заузима једну четвртину површине главе штита, и на енглеском се назива fillet. Глава штита може бити испуњена са различитим елементима и фигурама, које добијају имена по тинктури главе штита, тј. основне хералдичке фигуре на којој се налазе.

Опис или блазон грба увек започиње од основне боје штита или поља, онда се наводе основне хералдичке фигуре, па тинктуре (боје), тек онда долазе на ред елементи (шарже) који се на њима налазе. Постоји строго дефинисани редослед у описивању основних хералдичких фигура.

Стуб (pale) је наредна основна хералдичка фигура, која се састоји из две усправне линије повучене од врха до подножја штита, и заузима једну трећину укупне површине.

Када је стуб формиран од неких од линија раздвајања добија посебна имена, као на пример: pale engrailed, pale dancette. Деминутив стуба заузима половину његове основне површине и назива се pallet (стубић). Деминутив стуба који заузима само четвртину његове површине се назива endorse. Стуб и стубић могу да се испуњавају разним елементима и фигурама, међутим за endorse то не важи.

Привез (bend) је такође основна хералдичка фигура формирана од две дијагоналне линије повучене из десног угла главе штита до левог угла подножја штита, и заузима једну петину укупне површине штита, ако није испуњена неким додатним елементима и фигурама, у супротном заузимаће једну трећину штита. Привез има четири деминутива: garter (половина привеза), cotice (1/4 привеза, најчешће прате привез у пару и онда се описују каоcotised), riband (1/3 привеза) и bendlet (1/6 привеза).

Леви привез (bend sinister) је истих димензија као и привез, разлика је у позицији, наиме, ова фигура почиње из левог угла главе штита и завршава у десном углу подножја штита. Деминутив левог привеза заузима половину његове површине и назива се scarpe.

Палица (baton) је такође врста привеза, и као што је већ наведено, представља ознаку деце рођене у ванбрачној заједници, најчешће се користи да означи нелегитимно рођене наследнике престола или неког племства.

Појас (fess) је формиран од две водоравне линије повучене по средини штита. Заузима једну трећину штита.

Пречка (bar) је формирана на исти начин као и појас, само она заузима мању површину, једну петину штита. Разликује се од појаса, који је увек у средишњем делу штита, док пречка може бити смештена на било којој позицији, и може их бити више од једне. Деминутив пречке заузима половину њене површине и назива се closet. Barrulet је деминутив који заузима четвртину пречке, половину closet. Gemels се у енглеској хералдици често користи за описивање дуплих пречки. Сам термин је настао деформацијом оригиналног француског израза jumelles, који означава реч дупло. Када штит обилује пречкама обојеним наизменично неким металом и неком бојом, онда се у блазону то описује као barry, наводећи број пречки, нпр. Barry of seven pieces, argent and azure.

Шеврон (chevron) је једна од најстаријих хералдичких фигура, може се описати као забат крова.  Према енглеској хералдици, деминутиви шеврона заузимају половину његове основне површине и називају се chevronel. Половина шевронела, тј. четвртина шеврона је couple–close.

Крст (cross) је основна хералдичка фигура која заузима петину штита ако је неиспуњена другим елементима и фигурама, и трећину у супротном случају. Крст је било основно обележје крсташа, у својој најпростијој форми. Састојао се из две траке тканине исте дужине и ширине зашивене једна преко друге под правим углом на средини. Боја крста је представљала нацију којој је крсташ припадао. Када је крст усвојен као ознака војсковођа у крсташком походу, његова једноставна форма је замењена китњастијом и богатијом. Постоји толико мноштво крстова у хералдици да би било бесмислено овде набројати све.

Салтир (saltier) је формиран од два парчета тканине која чине крст положен дијагонално, попут слова „X“, или хералдичком терминологијом речено салтир је састављен из десног и левог привеза. Салтир заузима петину штита, ако није испуњен другим хералдичким елементима и фигурама, у супротном заузима једну трећину. Као што је случај и са свим осталим основним хералдичким фигурама, салтир може имати различите облике у зависности од линија којима се приказује, међутим, не постоји толико примера различитих врста салтира, као што је то случај са крстом.

ПОМОЋНЕ ХЕРАЛДИЧКЕ ФИГУРЕ

У циљу разликовања подређених заповедника на бојишту, стари хералдичари су осмислили друге хералдичке фигуре и елементе које су назвали помоћним хералдичким фигурама. На енглеском се помоћне хералдичке фигуре називају subordinate ordinaries, што води порекло од речи subordinate која означава подређеног официра или подређену особу. Називи и облици ових фигура су:

Гирон (gyron) је троугаона фигура настала повлачењем линија из десног угла главе штита ка појасу штита, и водоравне линије од средишње тачке појаса ка десној страни штита. Штит који је прекривен овом хералдичком фигуром се третира као gyrony.

Кантон (canton) је квадратног облика и заузима горњи десни угао у површини од осмине штита; смештен је на десној хералдичкој страни главе штита. Може да садржи неке елементе или фигуре и у том случају његове димензије се могу увећати. Најчешће је резервисан за краљевску стандарту.

Лозaнж (lozenge) је настао спајањем четири једнаке и паралелне линије који чине квадратни облик, али који није правоугаон, јер су углови на врху и подножју оштри, док су на странама тупог облика.

Фјузил (fusil) је узанији облик од лозенџа, углови на врху и подножју су оштрији, док су углови са стране тупљи.

Мејсл (mascle) је облика попут лозенџа, али са празнином у средишњем делу, значи перфориран, заправо цела фигура се састоји од дебелих линија које творе облик сличан лозенџу.

Орнамент (fret) је настао спојем двеју линија испреплетаних у облику салтира са мејслом.

Фрети (fretty) је фигура настала испуњавањем штита низом испреплетаних линија повучених дијагонално с обеју страна. Број линија које чине ову хералдичку фигуру се не наводи, оне се једноставно називају фрети.

Клин (pile) изгледа попут имена које му је наденуто и може се приказивати различитим линијама. Полази од главе штита, продужава се до подножја, али може се повући и са привеза или подножја штита.

У енглеској хералдици постоји посебан термин за штит приказан унутар већег штита: inescutcheon (од енглеског назива за штит escutcheon). Перфорирани inescutcheon или штит који има само ивице, се назива orle, и најчешће преузима облик штита на којем се налази.

Фланч (flanche) је формиран од две криве линије, које као да се додирују у средишту штита.

Фласк (flasque) је сличног облика као и фланч, само што је удаљеност линија у средишњем делу штита већа.

Војдер (voider) је сличан по облику претходним хералдичким фигурама, али је удаљеност линија на средишњем делу штита овде још наглашенија, и може бити испуњен другим елементима или фигурама.

Плетеница (tressure) је линија, која се налази уз ивицу штита, половина дебљине orle; може бити двострука или трострука. Плетенице су најчешће украшене или се на њима налазе љиљани, с једне или обеју страна (као на примеру испод).

ЕЛЕМЕНТИ У ГРБОВИМА

У почетку развоја феудалног система у Европи, нико до војних заповедника није носио грбовна обележја. Први знаци примене хералдике ван војних кругова су се јавили код великих земљопоседника/феудалаца, који су као краљеви вазали били обавезни да учествују са одређеним бројем војника у ратовима, па су самим тиме морали да носе и различите ознаке да би се разликовали на бојишту. Када би део своје земље даровали својим вазалима, следбеницима или витезовима, ови су, пак, као одраз лојалности и припадности, истицали грбове својих господара малчице измењене да би исказали своју подређеност. Витезови су, у време када је витештво постало доминантан вид стицања части и чињења племенитих и узвишених дела, почели да украшавају челенке (crest) својих кацига на бојном пољу или турниру оним елементима и фигурама које су им се свиђале или одговарале, а по чему су касније били препознавани. Тако су их хералди представљали као витеза од лабуда или витеза од лава, не помињући никакво друго име ни титулу. Витезови, који су своју племенитост и јунаштво доказали и утврдили, изображавали су своје кресте изнад грбова. У току наредних генерација, наследници би стекли право на нове кресте. У циљу очувања традиције и сећања на част породице, хералдичари би старе кресте укључивали као елементе на постојећим грбовима, било као посебну фигуру или као елемент на постојећој хералдичкој фигури. Велико мноштво живих и неживих хералдичких елемената вуче своје порекло од ове праксе. Када су европски владари, да би умањили утицај и моћ својих велможа, установили додељивање феуда и титула не само на основу заслуга на бојном пољу, већ и на пољу дипломатије, просвећености, управљања и других области, које су постојећи грбоносци (армигери) сматрали испод своје части, хералдичари су били у обавези да осмисле нове симболе у емблазонирању (изради) грбова настајућег племства. Када су грбови почели да се додељују и цивилним и трговачким организацијама и појединцима, који нису могли да се истакну неким војним подвизима, можемо само замислити довитљивост хералдичара, која је била стављена на пробу, и опростити хаотичност која је настала у том периоду у области хералдике. Сунце, месец, звезде, комете, метеори и слично су увођени да би симболизовали славу, величанственост, моћ; лавови, леопарди, тигрови, змије, јелени и слично су осликавани на грбовима да би означили храброст, снагу, мудрост, брзину итд. Ратови, лов, музика, риболов су произвели такве елементе попут: копаља, мачева, оклопа, музичких инструмената, зграда, стубова, забата, зидарских алатки итд. Људска тела, или одређени делови, су често коришћена као хералдички елементи. Дрвеће, биљке, воће и цвеће су представљали особености, предности и јединствености различитих држава.

Игра речима је била још једно оруђе у довитљивости ондашњих хералдичара. Коришћене су различите биљке и животиње које су алудирале на имена носиоца грбова у којима су били заступљени, на пример: породица Конингсби је имала три конија (метални новчићи) у својем грбу, Корбети су имали гаврана (corbet), Камели су истицали камилу итд.

У хералдици нису коришћени само живи и неживи елементи, услед недовољног познавања зоологије и биологије, митске звери и чудовишта попут змајева, грифона, харпија итд. су нашла своје место под хералдичким сунцем.

ПРАТЕЋИ ЕЛЕМЕНТИ ГРБОВА

Украси који окружују штитове служе да искажу неке додатне информације о армигеру, као на пример: рођење, достојанство, службу и томе слично. Над краљевским грбом је постављена круна, која се односи на нацију над којом влада носилац таквога грба. Круна је најчешће обогаћена крестом: као у грбовима краљева Енглеске, на круни је лав у стајаћем ставу, који стражари, крунисан. Над папским грбом надвија се тијара или трострука круна, без кресте. Грбови других високих припадника клера, надбискупа и бискупа, одликују се митрама уместо креста.

Круне носе сви принчевске крви, као и високо племство. Круне се одликују различитим облицима сходно рангу и достојанству онога кога представљају.

Кациге су смештене изнад грбова, и указују на ранг армигера: металом од којег су израђене, својим обликом и својим положајем.

Драперија (плашт) води порекло од тканине која је покривала кацигу у сврху чувања како саме кациге тако и витеза од атмосферских прилика. Плаштеви су били украшени златним и сребрним везом, обилујући разним формама. У хералдичкој примени, плаштеви извиру из венца падајући у раскошном облику низ обе стране кациге.

ХЕРАЛДИЧКЕ КАПЕ

Хералдичка капа потиче од шешира или капа, које су у древно време носили високи племићи, првенствено војводе. Капе су прављене од гримизног сомота постављене крзном. У хералдици су често коришћене уместо венца под крестом племића, па чак и господе.

Венац је настао увијањем две дугачке траке повесма различитих боја. Смештен је на врху кациге, тј. подножју кресте, не као украс, већ као заштита главе од ударца топуза или мача. У хералдици, венац се појављује као праволинијски спој трака тканине две боје, најчешће основних боја штита.

Креста (челенка) је најчешће смештена над венцем. Креста је на највишој позицији од свих украсних елемената у грбу. Назив креста потиче од латинске речи crista, која означава ресу или чешаљ. Кресте су коришћене као ознака достојанства много пре настанка хералдике. Кациге и кресте грчких и тројанских ратника су предивно описане код Хомера. Немачки хералдичари придају велику пажњу крестама, и смештају их прилично високо изнад кациге. Витезови, који су желели да сакрију свој ранг, или једноставно имали жељу да се докажу на бојном пољу или турниру, често су украшавали своје кациге биљкама или цвећем, химеричним фигурама, зверима итд. Ове беџеве су потом наслеђивали њихови потомци. Кресте и беџеви су практично у овом случају истог порекла, с том разликом да се неки елемент назива крестом ако је прикачен на кацигу, док је нешто беџ ако је само на венцу, изван целине грбовног обележја.

Лента је свитак или трака на којој је исписан мото: најчешће је смештена испод штита и чувара штита.

УКЛАПАЊЕ ЕЛЕМЕНАТА НА ШТИТОВИМА НА ОСНОВУ ХЕРАЛДИЧКИХ ПРАВИЛА

Цртање/изображење грба се своди на тумачење блазона/описа грба. Исправно написани блазон омогућава било којем хералдичару да нацрта исправан грб. Дизајн, тј. изглед грба није пресудан и представља искључиво уметничку представу.

I

У емблазонирању грба, боја штита бива прва именована; затим основне хералдичке фигуре, нпр. појас, шеврон итд., потом набрајање тинктуре и облика фигура; даље се наставља са описом елемената на пољима штита, наводећи њихов положај, метал или боју; на крају следи опис елемената на хералдичким фигурама.

II

Када је нека основна хералдичка или друга фигура постављена једна преко друге, био то појас, шеврон, крст или слично, увек се именује по фигури изнад које је постављена уз додатак речи surtout или overall – општи, крајњи.

III

У случају када се ради о блазонирању фигура које су једноставног облика довољно је именовати их, али ако је фигура обликована од линија раздвајања онда се и те линије морају именовати.

IV

Позиција основне фигуре која заузима средишњи део штита или поља се не помиње, подразумева се да је онда у средини штита.

V

У случају да звезда има више од пет кракова, број истих се мора именовати; такође ако је звезда или неки други елемент пробушен то се мора поменути.

VI

Када је сунчев зрак или део неке друге фигуре прешао у неко друго поље од центра штита, полазни положај се мора навести.

VII

Природне боје дрвећа, биљака, воћа, птица итд. се морају изразити у емблазонирању речју proper – природно, правилно; уколико им боја варира у односу на природну онда се мора именовати.

VIII

Два метала не смеју да се додирују: тако злато не може бити смештено изнад сребра, већ се мора одвојити неком бојом.

IX

Када постоји већи број фигура исте врсте у грбу, њихов број се мора навести и описати положај. Ретко се нађе више од седам фигура, али без обзира на број, оне су смештене у истом редоследу, почињући од врха, тј. главе штита. Ако је поље или штит посуто елементима/фигурама исте врсте онда се то описује као seme.

Распоређивање/уклапање грбова је чин спајања грбова више армигера у један тако да изражава повезаност једних са другима.

У енглеској хералдици муж и жена се називају бароном и дамом, ако су обоје армигери настаје потреба исказивања њихових грбовних обележја на једном грбу, тј. штиту, који бива подељен усправном линијом, која иде кроз средишњни део штита. Хералдичком терминологијом се каже да је штит подељен по стубу. Грб барона (мужа) је увек смештен на десној хералдичкој половини штита, док је грб даме (жене) на левој половини.

У случају поновног венчања удовца, грбови обеју његових жена су смештени на левој половини, која је подељена по појасу; тј. водоравном линијом је подељена лева половина на два једнака дела. Грб прве жене је у горњој половини, тј. глави поља/штита, док је грб друге жене у подножју поља/штита. Исто правило ће се применити и у случају да се мушкарац ожени са три и више жена, њихови грбови ће бити смештени на левој половини штита.

Када мушкарац ожени наследницу, он не спаја свој грб са њеним, као у претходним примерима, већ исказује њен грб на својем у облику мањег штита смештеног на средини својег, показујући тако његове претензије над њеним имањем сходно браку са легалном наследницом. Мањи штит не користе деца произишла из тог брака, она носе грбове својих родитеља на штиту издељеном на четвртине. Када се наследница, или кћерка племића, уда за господина (грађанина) њихови грбови се не спајају попут описаних већ се приказују на одвојеним штитовима један поред другог; мужевљев штит заузима десну хералдичку страну; свака страна има право на она одличја која им иначе следе по рангу који заузимају. Дама, која наслеђује очев грб, има право на његове чуваре штита и круну. Муж, који има ранг господина, нема право на чуваре штита или круну, али може приказати одговарајућу кацигу, венац и кресту. Наследница, венчавајући се за неког испод својег ранга, не преноси своје достојанство на мужа, али не губи своје. У грбу даме морају стајати одговарајуће ознаке разликовања и наслеђивања. Ако у грбу супруга постоји било какава бордура, она мора бити приказана на левој страни штита. То је и један од разлога због којег се грбови ове врсте супружника не могу спојити у један.

Свештена лица могу спајати своје породичне грбове са грбовима својих служби, постављајући грб своје службе на десну хералдичку страну; свештеник никада не емблазонира грб своје супруге на истом штиту на коме се налази грб његове службе, већ на одвојеном. На сличан начин се примењује правило спајања грбова световних лица са грбовима служби у којима раде. Одличја која иду уз грбове се приказују сходно хералдичким правилима: најчешће су смештена у гоњем десном углу штита (сanton), у неким случајевима заузимају целу главу штита. Одличје баронета је најчешће смештено на мањем штиту (еscutcheon), који се пружа преко појаса основног штита.

Примена хералдике у случају преминулих супружника се разликује у односу на грбове живих у боји која окружује грб преминулог супружника (црна) и боје супружника који је жив (бела). Грб преминулог супруга је на црној позадини, док је грб супруге, која је жива, на белој позадини. Супротно је када је господин надживео даму. Комбиновање беле и црне позадине се примењује у зависности од конструкције грбова, нпр. уколико је господин који је преминуо имао више бракова из којих је изашао као удовац онда су поља на којима су обележја преминулих супруга и његова на црној позадини, а поље са обележјима удовице на белој позадини итд.