Написао: Иван Јовановић, грбоносац
Не улазећи у све разлоге због којих сам се одлучио на то да израдим грб, морам нагласити међу њима два, како би читаоци овога текста могли да у потпуности разумеју значења и симболику онога што тај грб сачињава.
Наиме, дете сам разведених родитеља, које је остало да живи с мајком, док је отац засновао нову породицу. Мајка има брата, који је наследио породично име и имање, баш као што ће мој полубрат наследити очево. Дакле, нашао сам се у ситуацији да све што чиним и све што својој будућој деци остављам почиње са мном.
Други битан чинилац из којег је мој грб проистекао јесте мој посао: преводилаштво, а нарочито превођење фантастике.
Грбом доминирају црна и бела боја, које сам одабрао за своје хералдичке боје. Та комбинација боја чест је мотив у фантазијској књижевности, а осликава и моје виђење света, по којем нема средњих решења, већ само има или нема храбрости да се тежи ка остварењу својих циљева.
У доњој половини штита бели вук пролази црним пољем. У хералдици вук је особа која не улази у сукобе својевољно, али опет јесте особа спремна да до последњег даха брани оно што сматра својим, ако до тих сукоба дође. Бели вук је у фантазијској књижевности симбол усамљеника, изопштеника из чопора, али и самосталног човека, спремног на тешке одлуке, који се ослања само на своју снагу. Бела боја је боја стрпљења и истрајности, па је вук стога у пролазу, место да се пропиње, што би означавало агресивнији став према свету од оног који заправо имам. Уједно, вукови су били битан елемент првог романа који сам у животу превео и којим је моја каријера почела, а нека поглавља у том роману почињу вињетом црног вука на црном пољу, па је бели вук алузија на тај фантазијски серијал.
У горњој половини штита налази се црни храст са седам златних жирева, на белом пољу. Црно дрво на белом представља алузију на мотив из најзначајнијег романа епске фантастике свих времена – „Господара прстенова“ – где је грб Гондора бело дрво на црном пољу. Храст је симбол моје жеље за растом и напретком, али и дубоких корена које имам. Седам златних жирева представљају седам трансилванијских кула, будући да је пола крви у мојим венама влашко, те да су моји преци – према турским документима – пре неколико векова дошли из тадашњег Ердеља у Србију. Такође, нека поглавља у мом првом преводу почињала су црним дрветом на црном пољу.
Изнад штита је калпак који гледа право према посматрачу – што симболише моје веровање да живот ваља гледати право у очи, а у крести су две вучје главе, које гледају на исток и на запад, са црним змајским језицима. Те две главе симболишу моје двоструко порекло, и то од два вучја народа (у прехришћанским временима вук је био тотемска животиња како Дачана, од којих су Румуни и Власи настали, тако и Срба), док црни змајски језици означавају посао којим се бавим, а који почива на речима, те упозоравају да речи могу бити отровне и опасније него што се мисли и да – као и са свим опасним стварима – и са речима ваља бити опрезан.
Девиза испод грба гласи „Напред и навали“. Сковао сам је још као основношколац, суочен са тешким здравственим проблемом, који ме је дуго година пратио. То гесло је заправо обећање које сам дао себи да нећу узмицати пред изазовима, већ да ћу се трудити да се са сваким изборим, као и то да се нећу бојати да себи задајем наизглед недостижне циљеве, већ да ћу се трудити да их стрпљењем и истрајношћу достижем.
У Београду, 12. новембра, 2009. године
Господин Иван Јовановић је књижевни преводилац, који тренутно живи и ради у Београду. Преводио је низ дела епске фантастике, да поменемо циклус књига почившег Роберта Џордана „Точак времена“. Ради за издавачке куће попут Лагуне, Белог пута, Алнарија итд.