У марту ове године имао сам срећу да отпутујем у Шведску, тачније у Гетеборг. Породичну посету сам искористио да усликам што више предивних грађевина, а посебно хералдичких обележја која су присутна у целом граду. Пре него се предамо ужитку прегледања слика, упознао бих вас са неким чињеницама о шведској хералдици.
Шведска хералдика спада у домен германско-нордијске хералдичке традиције, посебно због карактеристике употребе више кацига у грбу, третирања челенке као неодвојивог дела грба, понављања боја и шаржи на штиту и у челенки и оскудне употребе крзна. Неодвојивост кациге и челенке од грба се заснива на потреби да се грбом искаже припадност одговарајућем клану или братству. Кациге су окренуте ка споља, када је број кацига непаран средишња кацига је окренута ка посматрачу (affronté) а остале су окренуте ка споља. Ознаке наследства се јављају у челенки а не на штиту. Истицање хералдичког крзна на штиту је ретко, понекада се јављају на плаштовима, чуварима штита или постави круне. Највише заступљене шарже су лавови и орлови, грифони и ирваси их следе. Заступљене су и звезде приказане као шестокраке правих ивица (sexuddig stjärna). Своју индивидуалност шведска хералдика је развила релативно касно у односу на континенталну и енглеску хералдику. У енглеској хералдици блазон се исписује посебним језичким формулама које користе термине пореклом из старофранцуског. Шведска хералдика, међутим, грбове описује обичним језиком користећи термине из шведског језика. У шведску хералдику спадају грбови краљевске куће, племства, општина, цркве, државних и војних институција и грађана.
Најстарији грбови потичу из 13. века. Печат (sigill) је био средство ширења хералдике по црквама, локалним самоуправама и другим институцијама. Печати се јављају и код племкиња током 12. века, градови и занатлије почињу са употребом грбова током 13. века, а у 14. веку се појављују и грбови неких сељака.
У данашње време, хералдика у Шведској је заступљена у фирмама и владиним институцијама. Хералдика је законски регулисана. Корпоративни грбови морају да се региструју у Патентном заводу (PRV) и пролазе одобрење Државне хералдичке канцеларије (Statsheraldiker) и хералдичког одбора Националног архива. Грбови грађана не подлежу овако строгој контроли. Признају се објављивањем у годишњаку Скандинавског грбовника. У средњем веку, грбове је додељивало Краљевско веће (Кungliga kansliet), али је та дужност пренета на Колеџ антиквитета (Аntikvitetskollegiet) 1660. године. До 1953. године Национална хералдичка канцеларија (Riksheraldiker) је била одговорна за припрему општинских грбова и краљевског грба, али данас то врши хералдички одбор Националног архива укључујући и Државну хералдичку канцеларију (Statsheraldiker). Како би се регистровали нови општински грбови, општине морају да поднесу предлог грба хералдичком одбору Националног архива, који израђује грб, и Патентном заводу који региструје грб. Хералдичко друштво Шведске је непрофитна организација основана 1976. године и није повезана са наведеним институцијама.
Сваки од 21 округа (län), 25 провинција (landskap) и 290 општина (kommun) има свој грб.
Грб шведске краљевине
Велики национални грб (Stora riksvapnet) настао је још 1448. године, а од 1943. године остао је непромењен. То је уједно и лични грб шведског краља. Преме шведском закону блазон великог грба на енглеском гласи:
A shield azure, quartered by a cross Or with outbent arms, and an inescutcheon containing the dynastic arms of the Royal House. In the first and fourth fields three open crowns Or, placed two above one. In the second and third fields three sinisterbendwise streams argent, a lion crowned with an open crown Or armed gules. The inescutcheon is party per pale the arms for the House of Vasa (Bendwise azure, argent and gules, a vasa (sheaf of wheat) Or); and the House of Bernadotte (Azure, issuant from a wavy base a bridge with three arches and two towers embattled argent, in honor point an eagle regardant with wings inverted resting on thunderbolts Or, and in chief the Big Dipper constellation of the same). The main shield is crowned by a royal crown and surrounded by the insignia of the Order of the Seraphim. Supported by two lions regardant, crowned and with forked tails Or armed gules, standing on a compartment Or. All surrounded by ermine mantling, crowned with a royal crown and tied up with tasseladorned strings Or.
Велики грб се може приказивати без ордена, чувара штита или плашта. Грб је преживео низ измена током шведске историје на шта је у већини случајева утицала владајућа династија. Грб је заснован на грбу краља Карла Кнутсона (Karl Knutsson) из 1448. године. Током времена, у зависности од владара, грбу су додавани нови елементи, тако да се данас састоји из грбова краља Васе и Бернадоа, као и елемената малог грба.
Мали грб краљевине Шведске (Lilla riksvapnet) се на енглеском емблазонира:
Azure, with three coronets Or, ordered two above one; Crowned with a royal crown.
Мали грб најчешће користе владине институције, нпр. полиција. Употреба малог грба је регулисана законским актима.
Три круне су вековима уназад национални симбол Шведске; историчари налазе прве употребе овог симбола на печату Албрехта од Мекленбурга (Albrecht of Mecklenburg). Три круне се признају као шведски национални симбол још од 14. века. Мали грб се приписује Магнусу Ериксону (Magnus Eriksson), који је владао Шведском и Норвешком и који је 1330. године од Данске купио провинцију Сканију (област у којој је главни град Малме).
