Написао: Небојша Дикић
Чланак пред вама представља не само хералдички оглед у блазон и историјат грба кардинала Вулзија, већ и делић саме историје ове изузетно значајне личности средњевековне енглеске краљевине.
Инспирацију и идеју за овај чланак дала ми је серија „Тјудори“ која је емитована на енглеској, али чини ми се и на некој од наших ТВ станица. Лик Томаса Вулзија глуми легендарни новозеландски глумац Сем Нил. Можда његова уобичајено маестрална глума, можда сами лик Вулзија, обичног грађанина који се успео уз лествице затвореног класног друштва каква је била Енглеска средњег века, а увелико и данас остала, учинило је да се заинтересујем за Ришељеа Енглеске и мало дубље зађем у његов историјат. Шта бих друго гледао него његов грб. Проучавајући грб кардинала Вулзија дотакао сам се и атмосфере доба у којем је живео, чувеног краља Хенрија VIII, његових несрећних невеста, успона и пада кардиналовог. У овом случају, хералдика је оправдала своју дефиницију помоћне историјске науке.
Томас Вулзи је рођен у Ипсвичу, Сафок (Ipswich, Suffolk) у трговачкој породици. Дакле, није био сиромашан и самим тиме што је похађао Универзитет у Оксфорду довољно говори да је потекао из породице средње класе. Наводим ово као противаргумент тврдњама о сиромашном сељачету које се домогло највише могуће позиције у краљевини, тзв. романсирана биографија. 1498. године је рукоположен за свештеника и убрзо је додељен као капелан младом принцу Хенрију, будућем краљу Хенрију VIII од Енглеске. Овде можемо видети узроке и разлоге Вулзијевог каснијег успона у каријери. Једноставно, човек је био од поверења младом принцу и сасвим је логично да је крунисањем за краља исти тај принц себе окружио оним људима у које је имао највише поверења. У то доба и сам Хенри је представљао узданицу и једног од најпросвећенијих енглеских монарха до тада. Умео је да чита и пише, за разлику од многих своји колега и савременика. Сам је састављао своје говоре и писма, што је наилазило на велику неверицу страних амбасадора. Поред црквеног клера било је и међу племством и грађанством писмених, али то није било на неком високом нивоу.
Значај кардинала Томаса Вулзија у историјском, али и државничком смислу за средњевековну енглеску огледа се у низу достигнућа у социјалном аспекту, спољној политици и вођењу државе. Захваљујући Вулзију, краљевски ауторитет се уздигао на до тада невиђени ниво, неуобичајено дотадашњој традицији. Кардинал је био одговоран за организовање убирања пореза и сам поступак и начин опорезивања. Посредством парламента увео је опорезивање земље, некретнина и богаства, директно погађајући најбогатије слојеве становништва и увећавајући приходе краљевске ризнице. По први пут у историји Енглеске, људи су плаћали тачно онолико пореза колико имају прихода, не као што је била пракса једнообразно разрезаног пореза без обзира на богатство. Може се само замислити како је био непопуларан међу краљевим поданицима. Непримерено истицање богатства му је такође осигурало мноштво непријатеља, поготово у време када је популарност енглеске католичке цркве полако опадала. Свој утицај је проширио и на питање рада судске власти. Преуредио је и реорганизовао је судове у енглеској, увевши низ инстанци. Брзо решавање судских спорова, доношење правичнијих пресуда, бесплатни процеси за најсиромашније итд. само су неке од предности које до тада нису постојале у Енглеској. Овакве мере су му подједнако донеле популарност и омраженост. Вулзи је био непримерен свештеник, али је ипак успео да спроведе и неке позитивне мере у енглеској цркви. Укинуо је најразвратније и најкорумпираније манастире. Иако црквени човек, може се са сигурношћу рећи да Вулзи није успео и поред моћи и титула (кардинал и доживотни папски легат) да оствари неки већи утицај у енглеској цркви. То је вероватно једино поље на којем није имао претераног утицаја и успеха. Основао је универзитет (колеџ) Христове цркве у Оксфорду, првобитно назван Кардиналов колеџ након Вулзијевог пада преименован у Краљевски да би на крају завршио именом Колеџ Христове цркве.
Можда највећи допринос, Вулзи даје у спољној политици. Односи Енглеске и Француске су током векова били затегнути, ривалство је било присутно још од момента када су Нормани освојили британско острво, непријатељство је ескалирало ширењем поседа високог енглеског племства на француском тлу. Енглеска Хенријевог доба је желела да доминира Европом. Да мири и завађа. Вулзи је успео да прогура Енглеску као врхунског арбитра у односима између француског краља Фраонсоа I и светогримског цара Карла V. У замршеној игри европске политичке сцене и сплеткама аристократске олигархије тадашњег доба, Вулзи је повлачио потезе попут највештијег шаховског велемајстора омогућавајући Енглеској да буде полуга европских моћи. Енглеска је од тога доба до данас остала један од најзначајнијих чинилаца европске политике и моћи.
Кардинал је био способан администратор, вешти дипломата и социјални реформатор. Иако је био окрутан према противницима, никада није делао ван званичних канала моћи: парламента и краљевског савета (владе). Током 14 година председниковања, Вулзи је имао моћ као ниједан краљевски поданик до тада.
Вулзијев пад започиње Хенријевом жељом да своју постојећу и сасвим легалну супругу, краљицу Катарину, шпанску принцезу, замени млађом и лепшом Аном Болејн, кћерком својег дворанина и племића. Основни разлог томе разводу, као и многим каснијим, је била неутажива Хенријева жеље за сином. Катарина, а и многе након ње, нису биле те среће да му подаре наследника, већ само наследнице. Вулзи, који је ионако услед својег положаја имао мноштво непријатеља јер је живео раскошно, имао жену, богатство, успех, није био у могућности да ма колико црпео свој велики таленат испуни Хенријеву жељу, заправо заповест. Тиме је себи запечатио каријеру. Умро је у лечестерској опатији на путу ка суду под оптужницом издаје краља и интереса краљевине, понижен и свргнут са положаја краљевог канцелара. Његов пад није му донео заборав, јер данас он представља једног од најзначајнијих црквених и државних великодостојника у енглеској историји.
Пре него се посветим опису грба кардинала Томаса Вулзија, увео бих читаоца у сама правила која прате израду и блазон грба једног кардинала.
У католичкој цркви, кардинал је високи црквени званичник, бискуп. Скуп свих римокатоличких кардинала/бискупа чини изборно тело новог папе, тзв. College of Cardinals. Дужности кардинала су присуствовање састанцима наведеног тела и стајање на располагању папи за потребе саветовања, наравно поред уобичајених дужности које један високи црквени званичник има у својој диоцези. Кардинал може имати и задужења вођења одређених служби при папској курији.
Реч/термин кардинал потиче од латинске речи cardo и може се превести као вођење или руковођење.
Кардиналски грб се састоји из црвеног шешира (galero) из којег излази по 15 црвених кићанки са обе стране штита а испод шешира. Штит и мото се додељује у зависности од саме личности кардинала, тј. да ли је већ имао грб или му се прави.
Слично наведеном примеру, следећи утврђена правила, образован је и грб кардинала Вулзија.
Блазон Вулзијевог грба на енглеском гласи:
Штит: Sable, on a Cross engraved argent, Gules, a lion passant guardant between Four leopards´ faces azure On a chief of the second A rose of the third between Two Cornish choughs proper.
Челенка: a naked arm embowed, in the hand a shin-bone, all proper. Челенка почива на венцу сребрне и зелене боје, који лежи на витешкој кациги.
Девиза: MANUS HAEC INIMICA TYRANNIS
Кардиналов грб вуче симболику из његовог родног краја Сафока (Suffolk):
сребрни крст – алудира на грофове Афорда (Ufford),
четири плава хералдичка леопарда – грофови Де Ла Пола (de la Pole) и војвода Сафока,
две чавке црвених ногу – алудирају на кардиналовог свеца заштитника Томаса Бекета (Thomas Becket), давног претходника на надбискупском трону јоркширске надбискупије,
црвени лав – Вулзијев заштитник папа Лав X, који је прогласио Вулзија кардиналом,
црвена ружа – Хенрија краља из породице Тјудор, иначе црвена ружа је симбол Тјудора,
мото – је на латинском и груби превод би гласио: „Ова рука са сјајном кости дићи ће се само у бесу против тирана или тираније.“
Занимљива је и симболика боја и елемената изражених у блазону грба:
црна хералдичка боја (sable) – симболизује постојаност,
лав – је симбол снаге, храбрости и великодушности,
ружа – представља лепоту и милост.
Грб је регистрован у College of Heralds, Лондон, Енглеска, и додељен кардиналу Томасу Вулзију. Грб је могуће видети у Хамптон корту (Hampton Court), грађевини коју је подигао Вулзи и касније поклонио краљу Хенрију, као и у Христовој цркви у Оксфорду, чији је оснивач сам Вулзи.
Актуелни грб Христове цркве у Оксфорду (The Christ Church, Oxford) је у ствари Вулзијев. Обзиром оснивач првог универзитета у тим крајевима, свој грб је оставио у наследство наведеној институцији. 1525. године кардиналов универзитет је званично добио свој грб. Мало другачијег облика штита, што у принципу у хералдици није битно (блазон је оно што чини један грб, сликовна представа је само уметнички утисак и приказ), грб се током историје мењао у уметничком смислу. Кардиналски шешир са кићанкама, који чини кресту овог грба, не представља његов изворни део, али је постао синоним повезан са Христовом црквом и приказује са на њеном грбу. Оригинални кардиналски шешир Томаса Вулзија је сачуван у библиотеци универзитета у за то посебно направљеној кутији. Грб је истакнут на свим зградама упоредо са другим инсигнијама Вулзијевих звања и титула.
На наведеној слици изнад видимо пример једног од Вулзијевих грбова из времена када је био надбискуп Јорка. Свој породични грб је спојио са грбом своје службе, који се налази на десној хералдичкој страни (посматрачева лева). Из наведених података могу да закључим да кардиналов отац није баштинио грб јер из описа и симболике елемената самог грба очигледно је да је блазониран у време када је Томас Вулзи био у милости. Нажалост нисам могао да утврдим које је то године било.