У оквиру секције Култура листа „Политика“, објављен је интервју који је новинарка Радмила Таминџић обавила са г. Небојшом Дикићем. Преносимо наведени интервју у целости.
Лав чува круну
Украси који окружују штитове показују додатне информације о носиоцу грба (армигеру), као, на пример, рођење, достојанство, службу… Над краљевским грбом стоји круна најчешће обогаћена крестом. Над грбовима краљева Енглеске на круни је лав у стојећем ставу, над папским грбом надвија се тијара или трострука круна, без кресте. Кациге су смештене изнад грбова и, металом од кога су израђене, обликом или положајем, указују на ранг армигера. У хералдичку симболику спадају и драперије или плаштови који раскошно падају низ обе стране кациге.
Написала: Радмила Таминџић
Будући да хералдика, наука о грбовима, спада у отмени реликт традиције, чињеница да у ери интернета доживљава праву ренесансу делује прилично апсурдно. Али само на први поглед
Потекла из пуке потребе да се зараћене стране на бојном пољу разликују специфичним ознакама, хералдика се током последњих десетак векова развила у праву науку, такозвану помоћну историјску. Само што грбови више нису обележја витезова, већ већину данашњих грбоносаца чине обични људи, затим људи „плаве крви” свих могућих фела и нивоа, делимично и помодари који јако жуде да на њих личе, најзад и велики број оних којима је потребан неки властити жиг на фејсбуку, твитеру, сајту или визиткарти.
Ма колико то чудно изгледало, хералдика, као отмени реликт традиције, буквално је процветала са савременом појавом интернета. Онима који су раније аматерски цртали грбове, нове могућности пружају прилику да се професионализују и да се међусобно повежу, што је случај и с нашим саговорником Небојшом Дикићем, хералдичким уметником Центра за истраживање православног монархизма, кнежевске гране породице Карађорђевић, Краљевског дома Грузије, Краљевског регистра афричке Краљевине Буњоро-Китаре, као и сарадника интернет часописа „Глас хералда” и „Оцило”. Он је такође и члан свих српских хералдичких друштава, осим оног елитистичког „Белог орла” на челу с господином Драгомиром Ацовићем, о чему каже:
– Сви смо ми под утицајем „Белог орла” у коме су углавном академици и професори, а господин Ацовић је наш највећи хералдичар, захваљујући коме је српска хералдика конзервирана за период од неких педесетак година. Он нагиње енглеској школи која допушта мало флексибилнији и модернији приступ систему знакова, док је, рецимо, немачка хералдика врло стриктна у правилима – не признаје никакве елементе којих није било у средњем веку.
Први формализовани хералдички симболи, сазнајемо од саговорника, настали су током Првог крсташког рата, исцртавањем по штитовима, оклопима и кацигама најпре обележја у облику крстова, а касније животиња и биљака. Утврђивање ознака по којима ће се препознавати владари и племство европских земаља ангажованих у крсташком походу радили су посебно обучени људи – хералдичари или хералди, који су осмислили читав систем знакова и симбола чије је додељивање вршено под патронатом владара држава. Њихову категоризацију наметнула је појава турнира у Европи, грбови су постали обележје племства, полако су се уобличавала хералдичка правила у смислу да две особе не могу имати исти грб, да једна особа не може имати два грба, итд., итд.… После средњег века, кад више није било витезова осим по звању, настаје период тзв. папирнате хералдике која се, иако отмени реликт прошлости, задржала до дана данашњег јер чини лого неког човека или породице, поготову што има доста европских држава које су краљевине.
– Хералдичар проучава хералдичка правила и саставља оно што ми зовемо блазон, језички опис грба, док хералдички уметник црта грб уз неки минимум уметничке слободе која је ограничена тим блазоном и шаржама, односно хералдичким елементима – објашњава господин Дикић. – Погрешан је утисак да само аристократе могу да имају грбове, може свако да их има, али уз поштовање одређених правила. Сматрам да у данашње време твитера, фејсбука, сајтова, хералдика може да доживи своју ренесансу зато што је људима потребна нека ознака, начин да се препознају.
Грбови се, сазнајемо од саговорника, могу разврстати на: грбове краљевина и држава, грбове достигнућа, институционалне грбове, покровитељске грбове, породичне грбове, грбове супружника, наследне грбове… А о хералдичким фигурама написано је мноштво књига, али је за лаике довољно да знају да су то линије различитих боја и облика, као и да име сваке фигуре зависи од позиције коју заузима на штиту. Стари хералдичари признају само девет основних фигура: глава штита, стуб, привез, леви привез, појас, пречка, шеврон, крст и салтир.
Извор: Политика