У циљу популарисања хералдике, г. Небојша Дикић је дао интервју интернет магазину Домино.
Ради се о веома популарном и посећеном порталу. Неке статистике помињу преко 200.000 посета дневно. Многи други портали и сајтови преузимају вести са Домино магазина, тако да то довољно говори о озбиљности овога сајта.
Уредницима портала је било занимљиво да се обавесте о хералдици. Поред мноштва савремених тема које објављују на својем порталу, заинтригирала их је једна старинска тема попут хералдике.
У наставку објављујем питања и одговоре из интервјуа:
Како настају грбови, њихова симболика, ко може да има грб и све о грбу Србије и полемици коју је изазвао
Домино: Представи се нашим читаоцима?
НД: Моје име је Небојша Дикић. По занимању сам дипломирани економиста. Живим и радим у Београду.
Хералдиком се бавим од 2003. године. Тренутно сам хералдички уметник Центра за истраживање православног монархизма, хералдички уметник кнежевске гране породице Карађорђевић, хералдички уметник краљевске куће Грузије, сарадник интернет часописа „Глас хералда“, члан Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије Центра за Истраживање Православнога Монархизма, члан Међународнога удружења хералдичара аматера (ИААХ), члан Друштва српских грбоносаца „Милош Обилић“, а уређивао сам и српску Wикипедију из области хералдике.
У току својег хералдичког живота урадио сам много грбова о чему можете више погледати на мојем сајту: www.heraldikum.com
Домино: Шта је то хералдика?
НД: Хералдика је наука која се бави проучавањем историје истражујући порекло грбова. Поред тога, хералдика представља и науку која се бави израдом грбова.
Грб представља лично, породично, корпоративно, државно итд. обележје, скоро као неку врсту личног бренда онога ко је власник/носилац тога грба. Власник грба се у хералдици назива армигер или грбоносац. Прва реч потиче од енглеске речи армс која се код нас преводи као грб. Грб представља ратнички штит на којем су осликани неки мотиви, нпр. орао, лав, крст и сл. и повезана је са војском те отуда и енглески назив армс – оружје. Облик штита варира у зависности од порекла армигера или од склоности хералдичког уметника. Поред штита као незаобилазног и обавезног елемента грба, могу се наћи још и кацига, плашт и сл.
Домино: Како се постаје хералдичар и која знања су потребна за бављење овим послом?
НД: У Србији не постоји званична институција/организација која проглашава некога хералдичарем. Да би неко постао хералдичар, у Србији, потребно је да се интересује за ову науку, да чита литературу о хералдици (има је на интернету, у књижарама, у библиотекама итд.) и да се повеже са људима који се у нашој земљи баве хералдиком што је захваљујући интернету итекако олакшано. Постоје разни форуми и сајтови на којима се било ко може информисати о хералдици и ступити у контакт са хералдичарима.
Популаризација хералдике у Србији тече споро, али напредује. Постоји неколико друштава од којих су нека озбиљна хералдичка удружења, као нпр. Бели орао и Центар за Истраживање Православнога Монархизма, до оних која окупљају ентузијасте попут Друштва српских грбоносаца „Милош Обилић“.
Домино: Да ли постоји факултет за то?
НД: Не постоји школа за хералдику, барем не у Србији. Постоје одређене институције у Великој Британији, која је хералдички најразвијенија земља, које могу пружити образовање и запослење у овој области. Међутим, у Србији то није случај.
Хералдичар се постаје самообразовањем.
Домино: Занат или уметност?
НД: Оба.
Уметност је јер се бави израдом грбова, тачније цртањем. Данас је све мање уметника који то раде ручно, углавном се користе софтвери попут ЦорелДраw и/или Иллустратора. Потребан је таленат за уметност да би се неки грб нацртао.
Занат је јер представља вештину и јер се наплаћује.
Домино: Објасни нам најчешћу симболику грбова?
НД: Сваки грб симболизује нешто и сваки грб је прича за себе.
Симболи грбова могу се поделити на живе и неживе. Живи симболи су животиње, звери, птице и сл. Неживи су предмети и ствари, нпр. боје, геометријске фигуре и сл. Ови елементи, тј. симболи, налазе се на грбу, нацртани су на штиту.
Симболизам неких од најчешћих елемената у грбовима је нпр.:
лав – неустрашивост, достојанство, краљевска величанственост
орао – означава човека од акције, преокупираног узвишеним циљевима и важним пословима, духовитог, надареног, бистрог расуђивања и разборитог
змај – немилосрдни бранилац блага
Најбољи пример на којем могу да покажем симболику је мој лични грб. Он спада у категорију речитих или алудирајућих грбова, јер указује/алудира на моје име. Кула Небојша је очита алузија на моје име. Иначе, кула је нацртана као што је у стварности што значи да приликом цртања треба узети у обзир да цртеж што више личи на оригиналну кулу која се налази испод Калемегдана у Београду.
Кит је најдоминатнији симбол, то је чувени Моби Дик из истоименог романа Хермана Мелвила и симболизује мој надимак: Моби.
Љиљан (флеyр-де-лис) указује на моја монархистичка опредељења и уверења, јер је љиљан у хералдици ознака монархизма.
Валовите линије представљају две реке које се уливају у мојем родном месту, Београду, Сава и Дунав.
Мото (девиза) грба представља мој лични поглед на свет, моју животну филозофију: СТРПЉЕЊЕ (Patientia, на латинском). Животна искуства су ми показала да се стрпљење заиста исплати.
Домино: Да ли грбови крију тајне?
НД: Углавном не.
Грбови обилују симболизмом који произилази из елемената који се налазе у њима.
Међутим, могуће је наћи грбове који крију неке тајне. Најчешће се ради о елементима који су приказани на грбу а нико се више не сећа њиховог порекла или симболике; тајна се може односити и на мото грба (то је натпис који се налази најчешће испод штита и представља неки цитат на латинском или црквенословенском, нечију животну филозофију, омиљену узречицу, ратни поклич итд.).
Домино: Колики је данас значај грбова?
НД: Значај грбова данас разликује се од значаја који су имали током историје. Хералдика и грбови су почели да се развијају од XИ века. Данас више нема витезова, барем не оних који се боре мачевима и копљима, племства је мање него раније, тако да је изворни значај грбова стављен у други план.
Међутим, то никако не умањује значај грбова у данашње време, само га мало мења. Савремено доба је препуно симбола, логоа, робних марки (брендова),…Човек 21. века просто вапи за истицањем својег идентитета и распознавањем у свету који је и поред Фацебоока, Тwиттера, МСН отуђенији него икада. Управо у томе је и значај хералдике данас: лично обележје, знак, симбол, бренд. Свој грб можете урамити и окачити на зид као лепу слику, одштампати на мајици, поставити као аватар у МСН, Скyпе, неком форуму и сл., ставити на визит карту и још много других примена.
И у средњем веку, када је хералдика настала, значај се огледао у личној идентификацији власника грба. То је случај и данас. Изменило се само време и намена грбова. Некада је грб служио да се витезови разликују на бојном пољу, данас га стављамо на визит карте.
Домино: Која је разлика између породичних и државних грбова?
НД: Постоје разне врсте грбова у односу на армигера/носиоца грба: лични (породични), корпоративни, црквени, градски, општински, сеоски, државни. Разлика између наведених врста грбова је у томе шта је дозвољено да грб садржи. Тако, на пример, грб обичног грађанина (некога ко није племић) не сме да има круну или неку државну ознаку (код нас обичан човек не сме да има четири оцила у својем грбу). Градски грб сме да има круну али другачију од краљевске. Краљ сме да има грб поред чијег ће штита стајати људске или животињске фигуре, тзв. чувари и држачи штита итд. Дакле, разлика је у правилима дизајнирања/цртања грбова.
Домино: За кога се данас праве грбови?
НД: Клијентела, тј. армигери који поручују грбове се по својем друштевном статусу нису много изменили у односу на средњи век. И данас грб може имати краљ, свештеник, племић, обичан човек, фирма, државна установа, школа, факултет, град, општина, село,…
Домино: Да ли свако може да има грб?
НД: Свако може да има грб. Разлика је само у дозвољеним елементима који се приказују на грбу. Значи, нема ограничења у односу на припадност друштвеном слоју.
Израда грба је изузетно одговоран и сложен посао те се зато мора препустити познаваоцима и професионалцима. То је озбиљан посао јер ће армигер истицати грб током својег живота, а наследиће га његова деца.
Постоји мноштво појединаца и организација које се усуђују да гарантују квалитетну и оригиналну израду грбова. Такви подухвати се најчешће своде на копирање туђих грбова, људи који имају слично презиме, или коришћење готових шаблона (цлип-арт).
Мој приступ је потпуно другачији од наведеног, приликом израде грба полазим од породичне историје, анегдота, верске припадности, неког посебно важног догађаја у животу који се жели заувек забележити на грбу.
У зависности од одабраног аранжмана одређује се и цена.
Домино: Шта је са српским грбовима и старом аристократијом?
НД: Српска хералдика никада није била развијена на нивоу енглеске, шкотске, француске, немачке итд. У време највећег успона српске државе (доба средњег века и Немањићке династије), Срби нису познавали хералдику као што су је познавали њихови европски савременици. Србија се развијала по узору на Византију, која није претерано марила за грбовима, те су се и Срби понашали у односу на свој узор.
Српска хералдика се највише развијала на подручју Босне, Херцеговине, црногорском приморју, Војводини, Хрватској, Далмацији и свим оним областима у којима су током историје живели Срби или владали српски владари а које су биле под утицајем западне и средње Европе у којима је хералдика цветала.
Српска аристократија у смислу каква је нпр. енглеска не постоји. Оно што је преживело турску окупацију изумрло је или се асимиловало са Турцима, Мађарима, Немцима. После српских устанака и ослобођења од Турака, ниједан од владара (Обреновићи и Карађорђевићи) није проглашавао људе племством, као што то раде у Енглеској. Постоје, али веома ретко, породице које доказују порекло од средњег века. Међутим, српска аристократија углавном представља ниже и, ређе, средње племство које је настало у Аустроугарској.
Домино: Твоје најзанимљивије искуство у послу?
НД: Не могу да издвојим ниједно. Свако је изазов за себе. Могу да наведем да сам приликом израде појединих грбова био поносан што баш ја радим тај грб, али сви грбови које сам нацртао су ми драги.
Домино: Коментар о новом грбу Србије?
НД: У вези израде новог дизајна грба Србије у јавности подигла се велика прашина. Оно што је битно да се нагласи је да се не ради о изради новог грба Србије већ о редизајну. Можете то замислити као редизајн логоа неке познате компаније или спортског клуба. Свако током времена пожели да “освежи” свој лого како би привукао нове купце или једноставно улепшао своје обележје.
Тако је и са грбом. У хералдици не постоји забрана приказивања више верзија истог грба. У хералдици је најважнији опис грба или како се то назива блазон. То је речима описани грб, како изгледа, шта се на њему налази итд. Како ће грб изгледати када се нацрта то зависи од уметника, тј. његовог талента, вештине и тренда који влада у времену када се грб црта. Зато, нпр. велике државе попут Велике Британије, Немачке итд. с времена на време редизајнирају своје грбове како би били у складу са модерним трендовима и временом у којем живимо. То је идентично редизајну неког софтвера, нпр. Wиндоwс XП, па Виста и на крају Wиндоwс 7 итд.
Грб хералдички остаје исти, једино се мења његов уметнички изглед. Није тачна тврдња да нас израда новог дизајна кошта, јер хералдичари који су то радили нису наплатили од државе ни динара. Радили су за славу. Није тачно да је неопходна замена свих застава у Србији, печата, меморандума и свих оних докумената на којима се истиче државни грб, јер као што сам навео, хералдика дозвољава да постоји више верзија једног те истог грба све док је опис/блазон испоштован. Заставе ће се мењати када се поцепају или похабају. Печати могу да се промене одмах јер је трошак занемарљив. Меморандуми и документи када се постојеће залихе потроше. Сетите се само када и како смо мењали пасоше и личне карте. Још увек има оних који имају возачке дозволе са старим ознакама из доба социјалистичке Србије.