Хералдика је херметична и мистична наука. Веома мали проценат људи и у данашње време познаје основе хералдике иако су информације више него икада доступније. Многа питања у хералдици и о хералдици су непознаница чак и посвећенијима, а многе теме су недодирнуте и недовољно проучаване.
Једна од занимљивих тема у хералдици, барем по мишљењу аутора овог чланка, је и примена хералдике у јеврејској култури.
Чланак који је пред вама представља компилацију текстова који су преузети са разних страна посредством интернета, али и идеја самог аутора спојених у једну целину. Скоро сви блазони су дати у оригиналу, тј. на енглеском језику, да не би приликом превођења изгубили нешто од својег значења.
На јеврејску хералдику су утицали религиозни симболи и мотиви, као уосталом и на хришћанску. Мотиви Светог писма, Старог завета, Књига бројева итд. У поређењу неких од симбола јеврејске религије долазимо до занимљивих објашњења хералдичких елемената истакнутих на грбовима јеврејских армигера, попут оних о 12 племена: Рувим (Reuben) симболизује несталност воде, Симеон (Simeon) и Леви (Levi) мач, Јуда (Judah) лава, Завулон (Zebulun) брод у луци, Исахар (Issachar) магарца, Дан (Dan) змију, Гад (Gad) војску, Асир (Asher) обилну храну, Нефталим (Naphtali) кошуту, Јосиф (Joseph) плодну грану и Венијамин (Benjamin) вука. Неки од јеврејских хералдичких елемената и симбола постаће неизоставно и обележја хералдике оних народа и појединаца који ће долазити током своје историје у култулорошки додир са јеврејском цивилизацијом: соломонска династија у Етиопији, арменско-грузијска династија Багратида, алавидска шерифска династија Марока итд.
лав Јуде, са грба града Јерусалима
Етиопска застава са лавом Јуде
Давидова звезда
Један од најпознатијих симбола јеврејства уопште је Давидова звезда, сачињена од два испреплетана троугла – хексагона (други називи су: Давидов штит ил Маген Давид). Често коришћен симбол у алхемији и херметичким наукама. Поред звезде ту је и менора или менорах, седмокраки свећњак, затим јеврејска капица (кип) итд.
Менора, седмокраки свећњак
Европски Јевреји су као и сви остали народи користили хералдику током своје историје. Ово је додатни доказ како хералдика није била намењена, нити је и данас, само племству и вишим слојевима становништва.
Почеци јеврејске хералдике
Почеци јеврејске хералдике датирају још од 14. века, како индивидуалне, тј. породичне тако и корпоративне.
Јеврејска хералдика се није битно разликовала по својим елементима и блазонима од оне у хришћана. Наравно, присуство неких типично јеврејских симбола попут Давидове звезде, јеврејских капица и сл. је нешто што се дало очекивати као својеврстан печат и ознака припадности одређеној култури. Попут свих осталих армигера и они јеврејског порекла су хералдичка обележја истицали у својим домовима, предузећима, на својој имовини, гробовима.
Лавови, орлови и друге хералдичке фигуре су уобичајени елементи који се могу срести на било којем грбу било којег армигера без обзира на верско опредељење. Усвајање и истицање измењених грбова високих племићких породица-патрона нису заобишли ни јеврејску хералдику. На тај начин се доказивала приврженост, лојалност или вазалство одређеној породици. Почетком 17. века Јевреји су постајали део европског племства па самим тим и коришћење хералдичких обележја постаје динамичније у јеврејској заједници. Хералдика је прихваћена од стране јеврејске заједнице у Европи као део процеса прилагођавања европској култури и свеопштег тренда тога времена, истовремено хералдика је обогатила културу европских Јевреја.
Сфрагистика
Употреба хералдике код европских Јевреја у средњем веку се може пратити на основу њихових печата. На већини се могу приметити обележја која се могу свести и подвести као хералдичка, а неки приказују чак и обликоване штитове са елементима који се могу сматрати хералдичким.
У раном 14. веку у месту Нарбон (Narbonne) у Француској, извесни Калонимус бар Тодрос (Kalonymos bar Todros), глава локалне јеврејске заједнице, је употребио пропетог лава на својем печату. Његов наследник наставља са употребом истог симбола на својем печату. Печат Беноа (Benoît), Јевреја из места Дол (Dôle) у Француској, сачуван на признаници којом се доказује позајмица новца једном витезу 1286. године приказује лава такође. На рукопису из 1383. се може видети грб Самуила (Samuel), сина истоименог доктора из Венеције, са блазоном: per fess a lion issuant and a fess wavy. Три јеврејске капице на штиту је својевремено код великог броја јеврејских армигера био популаран елемент. Свакако долазило је и до комичних приказа попут оног на грбу Бифегина (Byfegin), из Кобленца (Koblenz) 1397. године, на којем је приказан пропети лав „крунисан“ јеврејском капицом. Нострадамус (Nostradamus), чувени астролог из 16. века, такође јеврејског порекла, имао је следећи грб: Gules, a wheel broken between each spoke or. С обзиром да је основна боја елемената указивала на порекло армигера, наследници су грб изменили поделивши га на четвртине: 1 and 4 Argent a wheel sable; 2 and 3 Argent an eagle’s head erased sable.
Поред примера печата појединаца, познати су и примери печата јеврејских заједница у градовима. Рани је 13. век у Француској у Паризу, орао у полету на пољу посутом љиљанима. Јеврејске заједнице су користиле и заставе током религиозних процесија. У синагоги у Прагу, Чешка, може се наћи пример заставе из 16. века на којој је приказана јеврејска капица са истакнутом Давидовом звездом.
Нумизматика
Током 13. века у Мађарској, низ Јевреја је стекло право да кује новац у име краља. Тај новац је носио њихове иницијале на хебрејском језику. Неки од њих су се уздигли до нивоа мађарског племства захваљујући дужности и привилегији коју су стекли. У последњој четвртини 13. века губи им се сваки даљи траг.
Универзитети
Средњовековна Италија је бранила Јеврејима да постану доктори, иако су могли да похађају наставу медицине, полажу испите, стекну звање лекара и баве се лекарском праксом. Забране су делимично ублажене током 15. и 16. века. 1406. године тројици римских Јевреја, међу којима је био и Илија ди Сабато (Elia di Sabbato) лични лекар папе Бонифација IX (Boniface IX), је дозвољено да стекну титулу доктора. Неколицина јеврејских лекара из Милана, Фиренце, Перуђе, Напуља у другој половини 15. века је добила титулу доктора и витеза (doctor et miles)
Ова пракса се наставила и током 16. века доживела кулминацију. Извесним Јеврејима је чак успело да постану професори на универзитетима у Перуђи, Ферари, Болоњи и Риму (током 1528. и 1539.). У неким случајевима тако промовисани професори су даровани и племићким титулама. Познат је пример неког Јеврејина из Болоње (Bologna) којем је Шарл V (Charles V) доделио титулу витеза златне мамузе (Golden Spur). Процес контрареформације је зауставио овај тренд.
Рукописи
Додељивање грбова и њихово усвајање се и код припадника јеврејске културе одвијало на исти начин као и код хришћана. Најранији познати пример је у Италији у градућу Форли (Forli) из 1383. године. Додељени грб је имао блазон: per fess a lion issuant and barry of six or and azure, у крести на кациги лав до пола торза, а армигер је био Данијел ди Самуило (Daniele di Samuele). У Књизи Изласка (Друга књига Мојсијева, Exodus) из 15. века приказан је грб са следећим блазоном: per fess gules two stars argent and vert 1 star of the second, док на рукопису из 1475. имамо грб: per fess vert two stars, and purpure 1 star, креста лав Јуде који држи заставу. У рукопису из 1494. који је припадао извесном Менахему ди Соломону (Menahem di Salomone) из Терасине (Terracina) наилазимо на грб: per pale a branch and azure a rooster sable; Петокњижје (Pentateuch, пет књига Мојсијевих, пет Тора) из 15. века је обележено грбом власника Ђакоба ди Мозе Гитереса (Giacob di Mose Gutierrez): per pale, lozangy argent and sable, gules a lion rampant or holding a palm and a lamp in dexter, in chief a sun and a moon or. Махзор из 15. века (Mahzor, књига молитви) који се налази у миланској библиотеци (Biblioteca Ambrosiana) приказује низ грбова: gules two fishes argent in pale, Or a double-headed eagle displayed sable, chequy azure and argent, argent three Jew’s caps, gules a fleur-de-lys argent, or a lion sable, од којих се за неке претпоставља да су грбови власника рукописа. Махзор Ротшилда (Rothschild Mahzor) из јеврејског музеја у Њу Јорку (Jewish Museum, New York), направљен у Фиренци (Florence) 1492. године на десет места приказује грбове чувених јеврејских породица (Norsa): or, on a fess azure between three maiden’s busts proper a crescent between two mullets of the first.
Јеврејска хералдика у појединим европским државама
Италија
Сесил Рот (Cecil Roth), у чланку Stemmi di famiglie ebraiche italiane, објављеном у Scritti in memoria di Leone Carpi, Јерусалим, 1967. године, образлаже и приказује низ јеврејских грбова из периода од 17. до 18. века: Acciaioli, Ambron, Ascarelli, Fattorini, Foà, Gallico, Avigdor, Basevi, Conigliano, Luzzatto, Mieli, Meshullam, Modigliani, Montalbotti, Montefiore, Marpurgo, Orsi, De Paz, De Pomis, Portaleone, Porto Coen Rapa, Sarfatti, di Segni, Soave. Велики број наведених грбова истиче традиционалне јеврејске симболе попут Давидове звезде (Acciajoli, Foà, Meshullam, Montalbotti, Soave); меноре (di Segni), две руке Левијеве (Porto Coen Rapa), палмино дрво (Foà: које држе два пропета лава и на којој се налази Давидова звезда) и лав Јуде (Acciajoli пропети лав који држи Давидову звезду, di Segni менору коју држе два лава итд.). Извесни број грбова је алудирајући, тј. речити или онај који указује својим елементима на име армигера (грб Mieli – мед на италијанском, приказује три пчеле и буре меда, Montalbotti има брежуљак са три хумке).
Средина 18. века нам доноси документ о венчању породица Модиљани и Костантини (Menahem Modigliani и Stella Costantini, кћер Abramo Isacco) на којем су спојени грбови двеју породица: on a mound of three hillocks a rooster holding a palm in its beak and a star in dexter chief (Модиљани), a lion rampant crowned and holding a sword (Константини). Грб Модиљанијевих је потом измењен (није приказан брежуљак а види се месец поред звезде). Девиза на хебрејском гласи: име Господње је кула.
Француска
Блуменкранц (Blumenkranz) (1972, стр. 256) приказује страницу из документа који се налази у бајонском музеју (Bayonne museum) „Jewish Armory“ (јеврејски грбови). Документ садржи 20 грбова јеврејских породица из 18. века, које су обитавале на северозападу Француске.
Енглеска
Печат Арона из Јорка (Aaron of York), истакнутог енглеског јевреја из 13. века, није остао сачуван до данас, али је остало сачувано сећање и запис како је изгледао: приказивао је људску главу. 1290. Јевреји су протерани из Енглеске и не јављају се све до 16. века, када су Сефарди (Marranos или тајни јевреји, термин који је на шпанском и португалском означавао реч свиња, а изведен од арапске речи мухарам – забрањени ритуал) избегли са Иберијског полуострва на енглеско тло. Покрштена породица Ен (Anes) је добила грб 1568. године. 1657. године, Кромвел (Cromwell) званично дозвољава Јеврејима да се населе на енглеском тлу, а 1673. дозвољава им се упражњавање религиозних обичаја, иако нису добили пуна грађанска права све до 1830. године. Први јеврејски грб се јавља 1723. године, армигера Да Косте (Da Costa): Gules six broken shin-bones two two and two barwise and the joints almost meeting each other in pale argent. 1732. Антони Мендез (Anthony Mendes), најстарији син Фернанда Мендеза (Fernando Mendes), лични лекар краљице Катарине од Браганце (Catherine of Braganca), је добио диференцирани грб својег оца (Encyclopaedia Judaica, 1746). Његов нећак Мојсије (Moses) се оженио Аном Габријелом Хед (Anna Gabriella Head) а њихов унук Франсис је 1838. године постао баронет (али са грбом породице Хед). Грб је регистрован у 18. веку на име јеврејских породица Aguilar, Castello, Salvador (vert a lion between three fleurs-de-lys or). Сер Морис Хименез (Morris Ximenes) је добио грб 1807. године (or two bars gules over all a pale counterchanged within a bordure azure) на основу врло сумњиве породичне везе са кардиналом Хименезом. 1760. године, грб Јакова Франка (Jacob Franco) је регистрован, in a landscape field a fountain thereout issuing a palm tree all proper. Сер Мојсије Монтефиоре (Moses Montefiore) је регистровао свој грб 1819. године (Argent a cedar-tree rising from rocks proper, on a chief azure a dagger erect proper pommel and hilt or of the first between two mullets of six points of the last), грб је заснован на породичном беџу извезеном на покровцу за синагогу још 1635. године. 1831. године му је дозвољено да дода и кресту на којој је застава на којој је исписана реч Јерусалим, да би истакао своје ходочашће у Јерусалим. 1841. године краљица Викторија (Victoria) му је дозволила да истакне чуваре штита, иако је био племић нижег ранга. Чувари штита су били лав и јелен, од којих је сваки носио наведену заставу. Монтефиоре је постао баронет 1846. a умро је 1885. године.
грб Монтефиореа
Грбови неких јеврејских породица, нпр. Mocatta: per chevron two quintefoils in chief and a menorah in base, су садржали типичне јеврејске симболе: менора и сл. Шестокрака звезда Монтефиореа се такође може сврстати у ову категорију.
потпуни грб Монтефиореа
Племенити Јевреји
У савременом добу могу се наћи низ примера уздизања јеврејских породица до нивоа племства (Енглеска, Аустрија, Русија, Италија). Најпознатији и најранији пример је Јозеф да Фано (Joseph da Fano), који је именован мааркизом од Вилимпента (Villimpenta) у Мантови (Mantua) у Италији, поткрај 16. века. Следећи пример је Јаков Басеви (Jacob Bassevi) прашки Јеврејин, који је финансијски помагао аустријског цара током тридесетогодишњег рата. 1622. му је додељен грб и проглашен је племићем Басевијем од Тројенфелда (Bassevi von Treuenfeld): Sable, on a bend argent between two lions passant bendwise or, three eight-pointed stars gules. Један од разлога ове праксе је била појава тзв. „дворских јевреја“ у централној и северној Европи. Владари многобројних немачких државица су схватили да им је на корист да у своју службу приме по неког јеврејског банкара или виђенијег трговца, који могу обезбедити прилив готовине у случају потребе. Први „дворски јевреји“ се појављују у 16. веку. Велики број њих је потицао из Шпаније, Сефарди који су наводно променили веру али се знало да и даље живе по обичајима својих предака. Исак Лопез Суасо (Isaac Lopes Suasso) је проглашен бароном Авернасом од Граса (Avernas de Gras) од стране шпанског краља Карлоса II (Carlos II) 1676. године (Or a lion gules, armed tongued and crowned azure). Исак Њуњез Белмонт (Isaac Nunez Belmonte) је постао дворски гроф или гроф палатин (Palatine), средњевековна титула која је носиоцу доносила административне дужности на двору. Титулу му је доделио цар Леополд III (Leopold III) 1693. године. Један од чувенијих „дворских јевреја“ (познат под именом Judenkaiser) је био Самуило Опенхајмер (Samuel Oppenheimer), који је опскрбљивао својег владара неопходним средствима у време турске опсаде Беча 1683. године. Након Опенхајмерове смрти, цар је одбио да плати дугове. Опенхајмеров грб има блазон: azure a crawfish in bend argent. Међутим најпознатији јевреји су ипак Ротшилди (Rotschilds). Амшер Ротшилд (Amscher Rothschild) је почео као банкар грофова Хесе-Касела (Hesse-Kassel). Амшерови наследници су ударили темеље модерном банкарству и ушли у високо друштву низа европских држава. Допринос Ротшилда је толики да захтевају посебан одељак у овом есеју.
Ротшилди (Rothschild)
Презиме Ротшилд потиче од немачке речи roten schild што значи: црвени штит. Наиме, презиме су осмислили на основу црвеног штита који се налазио на фасади њихове куће у франкфуртском гету. Током 16. века носили су презиме Roten Schild. Презиме су задржали и након селидбе из Франкфурта. У 18. веку, Амшел Ротшилд је основао банку. Амшел је имао петорицу синова: Амшела, Соломона, Натана, Карла и Џејмса (Amschel, Salomon, Nathan, Carl, James). Сваки од поментих је основао филијалу породичне банке у градовима широм Европе: Бечу, Лондону, Напуљу и Паризу. Наполеоновим непријатељима су пружали велику финансијску подршку и за то су награђени након битке код Ватерлоа (Waterloo), коју је Наполено изгубио. Аустријски министар финансија, гроф Стодион (Stodion), је предложио да их прогласе племићима како би снизио каматне стопе на позајмљене кредите. Метерних (Metternich), аустријски канцелар, је то одобрио и док франкфуртски јевреји још увек нису уживали пуна грађанска права, четворици Ротшилда је додељено наследно немачко племство (1816.). Натан није укључен јер је био страни држављанин (живео је у Лондону, Енглеска). Грб Ротшилда је првобитно био следећег блазона: quarterly: 1) or an eagle sable surcharged in dexter by a field gules, 2) gules a leopard passant proper, 3) a lion rampant, 4) azure, an arm bearing 5 arrows; in center a shield of gules. Чувари штита су ловачки пас и рода, креста круна са лавом.
Аустријски хералдички колеџ је био неумољив, Ротшилдима није дозвољена круна. Нису им дозвољени ни орао који је алудирао на Аустрију, лав Хесе-Касела и енглески леопард. Званична хералдичка институција Аустрије се правдала како немају привилегију да додељује елементе грбова других суверених држава. Пет стрела симболизује петорицу браће, али пошто је Натан искључен као страни држављанин, дозвољено им је да користе четири стреле. Ускраћено им је право на чуваре штита као и на штит у центру, с обзиром да то представља привилегију коленовића, а не тек устоличеног племства каквима су се Ротшилди сматрали. Све ове замерке су начињене намерно и требало је да укажу Ротшилдима на њихово место у аустријском друштву. 25. марта 1817. Ротшилди су коначно добили измењен грб.
грб Ротшилда
Пет година касније и након безброј позајмљених кредита, аустријски цар је прогласио сву петорицу браће наследним баронима. Регистрован је измењени грб, са лавом и пет стрела, штитом у средини, gules with oval target argent per bend sinister. Следи блазон:
Quarterly: 1) Or, an eagle displayed sable. 2) Azure, an arm issuing from the sinister flank proper, holding five arrows points downward argent. 3) As in 2), the arm issuing from dexter. 4) Or, a lion gules. Over all an escutcheon: gules, an oval target with pointed center argent per bend-sinister. 3 crests: 1) a mullet or enhanced or between two horns per fess alternately or and sable, sable and or; 2) an eagle disp. sable; 3) 3 ostrich feathers, one argent and two azure. Девиза: concordia, integritas, industria.
потпуни грб Ротшилда
Натану је 1838. дозвољено да своју аустријску титулу истиче и носи и у Енглеској. Његов најстарији син Лајонел (Lionel) је одбио енглеско баронетство 1847. године, па је допало његовом брату Антонију (Anthony). 1885. године, други баронет Ротшилда од Тринга (Rothschild of Tring) је постао први Јеврејин у дому лордова Енглеског парламента.
Други јеврејски племићи у Британији
Виљем III (William III) је прогласио витезом Соломона од Медине (Solomon de Medina), холандског банкара, који је финансијски помагао његове ратне подухвате. На следеће устоличење неког Јеврејина за племића чекало се читав век.
Први јеврејски баронет је био Исак Лав Голдсмит (Isaac Lyon Goldsmid) 1841. године (per saltire ermine and erminois, on a chief gules a goldfinch proper between two roses or). Титулу је добио као похвалу својег добротворног рада (један од оснивача University College у Лондону). 1846. године Голдсмит је проглашен бароном у Португалу и омогућено му је да титулу користи и у Британији. Грб му је аугментован, окићен орденом, overall on an inescutcheon gules tower or, ensigned by a coronet of a baron of Portugal. 1896. се престало са додељивањем баронетских титула. Поменути Монтефиоре је био други јеврејски баронет 1846. године. 1886. његов нећак Франсис Абрахам (Francis Abraham) је проглашен наследним бароном са правом коришћења чувара штита, јер Монтефиоре није имао других наследника. Након Абрахамове смрти нестала је и титула (1935). Антони Ротшилд је био трећи јеврејски баронет (1847).
грб Congregation Machzikei Hadas, Ottawa, Canada