Септембра 2018. године, Херадликум је завршио рад на грбу г. Боривоја Радића из Швајцарске.
На основу породичне историје, географских одредница и жеља грбоносца, конципиран је блазон грба:
Штит – Расцепљено црвено и плаво, 1 – Свети Пророк Илија седећи и осврнут природни, 2 – књига отворена повеза златног природна, на чијој десној страници колски точак златни главчине црвене испражњене грчким Крстом, а на левој фрула по левој косини златна, у подножју таласастом, раздељеном таласасто, у глави расцепљеној плаво и црвено таласаста гредица размењена, а у подножју зелено.
Челенка – На кациги, овојнице и плашта црвеног и плавог постављеног златним десно и зеленог и плавог постављеног златним лево, израстајући лабуд крила подигнутих природни.
Гесло – IN NOMINE PATRIS ET FILLI ET SPIRITUS SANCTI
Г. Радић је српског порекла, из околине Параћина, и дуго живи у Швајцарској. У блазон грба су уткани како географска обележја тако и породичне анегдоте и уметничке склоности чланова породице Радић.
Штит је подељен по стубу (per pale), основна хералдичка фигура која поред осталог означава и војну снагу, али и храброст, све оно што осликава Србију с почетка XIX века када г. Радић налази прве трагове породичне историје. Две валовите линије у дну штита указује на воду. У овом случају се ради о ушћу двеју река Грзе и Црнице, подно брда Чукаре у селу Давидовац које је извор порекла породице Радић. Доње поље је зелене боје што треба да укаже на село Давидовац одакле је почела породична историја, али означава и наду као јасну алузију на истрајавање које су морали да искажу ондашњи Срби не би ли претекли у силним пошастима које су их снашле у то бурно доба српске историје. У десном хералдичком пољу се налази Св. Илија, крсна слава грбоносца. У левом хералдичком пољу се налази отворена књига на којој су приказани колски точак, који треба да асоцира на професију родоначелника Вићентија као и фрула што треба да асоцира на породичну легенду о родоначелнику Вићентију који је био вешт свирач на фрули, али и на музичко опредељење многих чланова породице. У средини колског точка се налази отвор у виду грчког крста сребрне боје што треба да алудира на крст са грба Швајцарске, друге домовине грбоносца. У челенки је сребрни лабуд као симбол поезије и љубави ка писаној речи те у случају грба г. Радића треба да алудира на поетско изражавање грбоносца и чланова његове породице. Исписане године на ленти указују на два врло важна догађаја у породичној историји г. Радића, 1802. је датум рођења извесне Милојке за коју се везује настанак породице Радић, а 1889. је година рођења Вићентија, деде грбоносца.
Испод следе грбови грбоносца г. Боривоја Радића, његове супруге Живане, сина Александра и кћерке Александре.
