Господин Радивоје Милетић из Сиднеја у Аустралији, даровао је грбове себи и својој породици, деци Кристоферу, Томасу, Александри и супрузи Мелинди.
Грб је регистрован у Одбору за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање православног монархизма. Блазон грба је израдио г. Ненад М. Јовановић, хералдичар Одбора за хералдичке и генеалошке студије, а емблазон г. Небојша Дикић, хералдичар истог одбора. Блазон грба је развио г. Небојша Дикић пратећи жеље грбоносца.
Блазон гласи:
Штит – Црвено, мач усправни природни између лава пропетог сребрног оружаног, језика и репа овршеног златно и једнорога пропетог сребрног оружаног, гриве, репа, језика и копита златних, сучељених, између звезде седмокраке златне у глави и Крста косовског испод две валовите гредице у стопи све златно.
Челенка – На кациги, овојнице и плашта црвених постављених златно, десна шака природна стежућа оцило златно бридом надоле, преклопљено полувенцем златне мимозе (Acacia pycnantha) у цвету природним.
Гесло – BOLDNESS NURTURES SUCCESS, на српском „смелост негује успех“.
На основу породичне историје и жеља грбоносца, г. Радивоја Милетића, конципиран је блазон грба чију симболику образлажемо у наставку текста.
Ради лакшег разумевања мотива који су нас руководили у креирању грба, навели бисмо основне податке грбоносца. Г. Милетић је српског порекла, из околине Лознице. Дуго живи у Аустралији, ожењен је Аустралијанком шкотског порекла, из клана Рос (Ross). Обе породице имају дугу војну традицију. Жеља грбоносца је била да поред географских обележја, на својем грбу има идентитете обеју породица, своје и женине.
Штит је подељен по појасу (per fesse), основна хералдичка фигура која поред осталог означава и војнички опасач или појас части тзв. cingulum honoris, велика војничка част у средњем веку. Дакле, већ овом шаржом, указујемо на војничку традицију у породицама Милетић и Рос. Црвена боја треба да асоцира на тзв. пустињу црвеног песка у Аустралији (red center). Поред тога, црвена боја (gules) симболизује ратника и мученика, војну силу али и великодушност. Звезда у глави штита недвосмислено указује на тзв. јужни крст (southern cross), сазвежђе јужне хемисфере које краси заставу Аустралије. Валовите греде представљају таласе два океана који опкољавају Аустралију, Индијски и Пацифички. Дворучни мач тзв. claymore, врло популаран у Шкотској током XV, XVI и XVII века треба да укаже на шкотско порекло супруге грбоносца, Мелинде. У хералдици, мач означава особу великих војних способности, истинољубиву и праведну. Косовски крст указује на српство грбоносца. Једнорог је убачен као лична жеља грбоносца и има својеврсну симболику познату самом грбоносцу. Лав треба да алудира на клан Рос (три сребрна лава на црвеном). Рука која држи полувенац златне мимозе (Acacia pycnantha) треба да асоцира на сличну шаржу са грба Росових у којем рука држи венац маслинове гранчице. Поред златне мимозе која је изузетно популарна биљчица на аустралијском континенту, толико популарна да има захтева да се уврсти у државну заставу и грб, рука држи и српско оцило као недвосмислену алузију на српско порекло грбоносца.
Желимо г. Милетићу и његовој породици да грб са поносом истичу и пренесу на своје потомке. На многаја и благаја љета!
