Велики грб руске царевине је усвојен 03.11.1882. године. Састојао се из црног двоглавог орла на златном штиту наткриљеном трима царским крунама. На орловим грудима је био грб Москве. Штит је крунисан кацигом Александра Невског а чувају га Свети Андрија и арханђел Свети Гаврило. Мото грба је „Бог нам помогао“. Изнад грба је државна застава (гонфалон). Главни штит је окружен са 15 грбова руских провинција и придружених краљевстава.
Провинције су се по први пут појавиле у уређењу руског царства с почетком XVIII века. 1708. године цар Петар I је потписао декрет о подели царства на провинције. Главни мотив увођења провинција је био реорганизација финансија и снабдевања храном и материјалом, тј. провијантом велике војске. У почетку је било 8 провинција, да би број нарастао на 23. 1775. године царица Катарина II је извела реформацију провинцијских управа. Уместо дотадашњих 23 креирано је 50 провинција. Привремена влада из 1917 је сачувала систем провинција. Совјетска влада је искористила географску поделу али је изменила систем управе у провинцијама. Тридесетих година XX века провинције су дефинитивно укинуте.
Схематски приказ:
- Казан
- Астрахан
- Пољска
- Сибир
- Керсонис Таврија
- Грузија
- Заједнички грб:
- Кијева
- Владимира
- Новгорода
- Грб велике финске војводине
- Грб цара
- Заједнички грб провинција:
- Псков
- Смоленск
- Твер
- Југора
- Њижни Новгород
- Рјазан
- Ростов
- Јарослав
- Белозерск
- Удора
- Заједнички грб југозападних провинција:
- Волињск
- Подолск
- Чернигов
- Заједнички грб белоруских и литванских области:
- велико литванско војводство
- Белосток
- Самогит
- Полотск
- Витбск
- Мстлисавск
- Заједнички грб балтичких области:
- Естландија
- Лифландија
- Курландија
- Семигалија
- Корелија
- Заједнички грб северноисточних провинција:
- Перм
- Вјатка
- Бугарска
- Обдора
- Кондијски
- Туркестан
Грб руске империје
Двоглави орао се први пут појавио 1497. године на печату грамате великог московског кнеза Ивана III. Нема веродостојних доказа којим се мотивима руковидио велики кнез примењујући симбол двоглавог орла на својем печату. Историчари сматрају да постоје две верзије порекла мотива двоглавог орла: визајнтијска и царска.
Према византијској верзији, женидбом Ивана III византијском принцезом Софијом Палеолог, братаницом цара Константина Палеолога, двоглави орао улази у московску кнежевину као знак византијског монарха (пошто Византија није познавала хералдику, цар није имао грб).
Присталице царске верзије тврде да је двоглави орао Ивана III ништа друго до подражавање грба цара Светог римског немачког царства. Ова верзија потврђује легенду по којој руски цареви воде порекло или представљају наследнике римских императора.
Током времена употреба двоглавог орла се проширила и на хералдику. Мењали су се боја орла, додавале аугментације грбу, вршило редизајнирање у складу са светским трендовима итд.
Крајем XVII века грб је према опису аустријског дипломате И.Г. Корба имао следећи изглед: двоглави орао који на грудима носи московски грб а на крилима шест грбова области руског царства.
Хералдичар Франциско Санти је 1772. године позван у Русију како би саставио званичан блазон руског царског грба. 11.03.1726. године царица Катарина I је усвојила следећи блазон: црни орао раширених крила на златном пољу.
1730. године је усвојен цртеж грба и његове боје: крунисани црни двоглави орао наткриљен великом царском круном златне боје, на грудима орла штит на којем је приказан Свети Ђорђе на белом коњу пробадајући црног змаја, огртача и копља златне боје. Уместо дотадашњег ордена Андреје Првозваног који је окруживао грб, уводи се девиза „За веру и оданост“ исписана у полукругу.
Цар Павле I је 10.08.1799. године постао глава Малтешког реда чиме је укључен малтешки крст у царски грб. Цар Александар I, Павлов наследник, је 26.04.1801. године одустао од титуле Магистра малтешког реда и уклонио малтешки крст са руског грба.
08.12.1856. године цар Александар II усвојио је велики, средњи и мали грб руског царства.
24.07.1882. године измењене су боје круне у сребрну и уведен је грб Туркестана поред осталих.
Грбови царске породице
До средине XIX века нису се примењивали посебни грбови за чланове царске породице. Подразумевало се да могу користити двоглавог орла као свој симбол. Грбовник чланова царске породице је усвојен 08.12.1856. године.
Цар
Велики грб руског цара је истоветан великом царском грбу Русије.
Мали грб представља спој царског и породичног грба Романових.
Наследник престола
Велики грб наследника престола је истоветан средњем царском грбу Русије.
Грб је усвојен 10.05.1905. године.
Мали грб наследника је сличан грбу цара с том разликом што није крунисан царском круном.
Цареве кћери
Велики грб царевих кћери је истоветан малом грбу руске царевине. Разлика је у облику штита који је лозанж. Штит је украшен орденом Свете великомученице Катарине. Уместо кациге изнад штита је царска круна. Чувари штита су ратници.
