Дракони

Написао: Небојша Дикић

Оличење зла у многим митовима и легендама, актер бајки о принцезама и витезовима, антихерој епске фантастике, незаобилазни лик сваке озбиљније приче о чаробњацима и вилењацима, сценографски декор мистичних времена и непостојећих светова, Јин и Јанг, божанство многих народа, припадник Пантеона класичне митологије – једном речју ЗМАЈ.

Митско биће толико древно, корена неразазнатљивог у времену, рођеног у хаосу из сила мрака и уништења. Симбол тајног знања, мудрости, неухватљивости. У многим културама представља знак добре среће, чувара скривеног блага. У алхемији чувар драгоцених сазнања и извор заборављених наука.

Реч змај у нашем предању има исто порекло као и реч змија. Срби, Хрвати и Словенци га називају змајем, источна Србија га познаје као змеја, за Бугаре и Русе је змей, Македонци га зову змевом, Чеси змек, Пољаци змиј и тако редом. Заступљени су и изрази попут дракона, дрокуна, базилишко, ждрокун, вилозмај, драк и многи други.

Најзаступљеније интерпретације змајева су укорењене у европској и источњачкој традицији. Име западњачког змаја (dragon) потиче од грчке речи δράκων (дракон) „змија великог тела, питон“, али постоји и тумачење/превод ове речи као „видети јасно“ од глагола δέρκομαι (деркомаи). Прво помињање змаја у грчкој митологији се јавља у епу Илијада, Агамемнон на свом појасу има мотив плавог змаја, а на грудном оклопу представу троглавог змаја.

badge_Ciric_2

У словенској митологији змај често има облик велике змије, понекад са четири ноге, крила му нису обавезни детаљ. Постоје предања у којима се змај не разликује много од човека осим по величини главе и очију, и то што испод пазуха има крилца. Словенски змај је умео понекад да бљује ватру, црвену или плаву, а из очију је знала да сева покоја варница. Тело му је било слузаво, прекривено крљуштима златне и беле боје, ногу оружаних канџама. Било је змајева са три, седам, девет или дванаест глава. Има веровања да је змај видљив само заљубљеним девојкама, када узима људски облик. Отелотворење змаја су биле тзв. „змајевите“ животиње: во, ован, биво, коњ и петао.

Каже се да је змај врста змије, рачвастог језика гмизавца саздан од тела лава огромних пропорција, већих и од највећег слона, великих крила као у шишмиша. Западњачка култура га приказује крилатог, али источњачки змајеви умеју да лете користећи се више магичним својствима но физичким предиспозицијама. На ножурдама има оштре канџе, тело му је прекривено непробојним крљуштима. Црвени, зелени, црни и златни змајеви доминирају. Узима се „здраво за готово“ да су змајеви магична бића способна да бљују ватру, њихово главно оружје поред осталог. Змај је једна од најдивљијих звери у бестијару митологије. Легендаран је по оштрини својег вида и због тога подобан за чувара блага. Стари Грци су сматрали да је змај способан да прориче будућност, отуда у многим потоњим бајкама анонимни аутори осликавају змаја као неког ко види испред садашњости и уз прави одговор на лукаве загонетке змаја неко може штошта да сазна или чак уграби благо. У модерној епској фантастици, у којој змајеви настављају да обитавају након изумирања митологије, аутори их приказују као велике гмизавце, са два пара ногу, како бљују ватру из чељусти.

Змајеве прати зао глас. Многе религије га приказују као биће таме, персонификацију сатане. У хришћанству у Откровењу Јовановом 12:3-12:4 појављује се црвени змај који руши звезде са неба. Чувени Свети Ђорђе убија аждаху.

Посебна је симболика источњачких змајева, ту превенствено мислим на кинеске. Они су рептили, сачињени од делова разних звери и животиња. Симболизују моћ и добру срећу. Кинеска митологије их разликује као:

небеске – чувари храмова

божански – контролишу ветар и кишу

земаљски – речни, контролишу речни ток

подземни – чувари блага

Кинези везују за змаја добре особине и сматрају га позитивном животињом, за разлику од европске традиције.

Мотив змаја се одвајкада користи не само у митовима и легендама већ и у уметности. Постоје витешки редови названи по овом бићу. Један од најпознатијих је Ред Змаја.

red_zmajaсимбол Реда Змаја

Ред Змаја (латински: Societatis Draconistrarum) је основан по узору на Ред Светог Ђорђа (који је потекао 1318. године) и представљао је ред типичан за оно време. Ондашњи краљ Угарске, касније цар Светог Римског Царства, Жигмунд је основао ред 1408. године.

На основу статута реда, чланови су били обавезни да бране Крст и боре се против свих његових непријатеља, ту се углавном мислило на Турке. Провобитно ред је имао 24 чланова првенствено из реда племства, неки од важнијих су били:

  • Жигмунд Луксембуршки, краљ Угарске, након 1410. године цар Светог Римског Царства
  • Стефан Лазаревић, деспот Србије
  • Алфонсо V, напуљски краљ
  • Владислав, краљ Пољске
  • Ернест, аустријски војвода
  • Кристофер III, краљ Данске и баварски војвода
  • Томас Маубреј, војвода од Норфока
  • Влад Цепеш, војвода Влашке

1408. године Ред је усвојио свој симбол, који представља слику змаја репа обмотаног око врата. На леђима, од врата до краја репа, црвени крст Светог Ђорђа на сребрној позадини. У годинама које следе, основни симбол се мењао у варијацијама мотива змаја и крста. Неки припрадници Реда су приказивали змаја свезаног крстом, који му је био пребачен преко леђа, други крст око којег је змај обмотан са девизом: „O quam misericors est Deus, Justus et paciens“ (О, како је Бог милостив, праведан и милосрдан).

lazarevic_grbгрб Стефана Лазаревића

Ред је изгубио на значају након смрти својег оснивача, цара Жигмунда, 1437. године. Међутим, битно је да се мотив симбола задржао у грбовима наследника чланова Реда.

Хералдичка примена змаја је нешто другачијих конотација него што је то у митологији, мада и у хералдици има примера где змај оличава зло. Постоје примери грбова у којима је окренут на леву хералдичку страну (десну посматрачу грба), која представља тзв. женску страну и сходно средњевековним схватањима важности и утицаја женског рода, лошу страну једног грба.

На грбовима неких француских градова, змајеви су окренути управо на леву хералдичку страну јер представљају непријатеља града. Позадина такве симболике може бити у некој локалној легенди или персонификацији змаја као зла, па самим тим у овом случају змај би представљао еквивалент непријатеља града и као такав сумарни приказ свих зала која угрожавају овај град, било у прошлости било у будућности.

У хералдици сви елементи се сврставају у две велике групе: живе и неживе. У живе елементе спадају: звери, птице, биљке, инсекти, рибе, рептили, људске фигуре, чудовишта. У неживе, пак, спадају: крстови, круне, кациге, капе, венци, разне геометријске фигуре – основне и изведене и томе слично.

Змај спада у групу живих елемената, чудовишта. У ову групу се често убрајају и стварне звери и животиње. Међутим, већина чудовишта нема историјске основе, нека су заснована на правим живим бићима која су у неком моменту историје постојала. Пример једнорога је најкарактеристичнији. Наиме, сматра се да је ово чудовиште базирано на дивљим антилопама Сирије и Палестине, посматране са стране два рога ових животиња изгледају као један.

Хералдичка примена змаја се може свести на:

  • аугментације и
  • елементе на грбу који се могу поставити у следеће позиције: еnsigned, passant, segreant, sejant, dexter, sinister и statant.

У стварности, најчешћа примена змаја у хералдици је у крестама. Као једна од земаља која има змаја као једног од честих елемената грбова је Велика Британија. У наставку текста дајем приказ поделе хералдичких змајева на основу британске хералдичке традиције, која је најбогатија изворима и примерима.

У хералдичком пантеону змајева могу се истакнути: виверни (wyverns), хидре (hydras), дракони (drake), амфиптере (amphipteres), базилисци (basilisks) и други.

wyvernВиверни су најзаступљенији. Симболизују вредност и сигурност, оштроумност, али и освету. Поред наведеног, забележено је да представљају и симбол снаге и моћи, што је битно у боју.

hydraХидре се мање користе у хералдици. Када неко има хидру на грбу сматра се да је поразио моћног непријатеља. Алудира се на мит о Херкуловој победи над хидром у грчкој митологији. Све хидре су двоглаве, али има их и са пет и седам глава.

Дракони су најмање заступљени елемент. Приказани су како бљују ватру и обитавају у истој, помало подсећају на саламандере. У западној хералдичкој пракси праве намерну разлику између класичног змаја (dragon) и ове врсте, јер овај нема крила.

amphitereАмфиптере су виђене како се привијају и увијају уз копља или стегове, а ређе су у челенкама. Симболизам овог чудовишта није познат, али је познато хералдичко значење, армигер на чијем се грбу појави овај змај представља особу која је правдољубива и брзо извршава правду.

Базилиск је чудовиште састављено од петла и змаја, тако да се овде може поменути као изведени елемент, али с обзиром блиско повезан са змајем није наодмет навести га. Познати су по својем смртоносном погледу и отрову. Они чији штит краси ова зверка себе желе представити немилосрдним ратником. Ово чудовиште се сматра краљем змијског рода.basilisk

Посебна врста су тзв. западњачки змајеви. Они су крилати, имају 4 уда, бљују ватру, имају крила у облику оних као код шишмиша, једном речју управо онакакви какви се данас виђају у модерним еповима и филмовима епске фантастике. Ова врста змајева је једна од најзаступљенијих у западној хералдици одмах након виверна.

Коришћени су да истакну неки догађај, нпр. како је неки давни предак убио змаја. Међутим, симболика је много дубља, можда је убиство змаја у ствари чин победе над неким великим злом које је претило породици армигера или неког моћног непријатеља. Змајеви су ретко стајали сами у челенкама, најчешће су комбиновани са другим елементима. У ситуацијама када се поред змаја приказује и неки други живи елемент може се односити на повезивање двеју породица брачним везама.

pendragonРазни змајеви су играли различите улоге у хералдици, поготово у британској. Чувени је змај Утера Пендрагона (Pendragon), оца краља Артура. Грб Пендрагона је у челенки имао змаја. За змајеве се у хералдици везивало значење и симболика која фигурира и у митовима и легендама: оштар поглед, далековидост, пророчанске особине, чувар блага и знања, моћ…

Занимљив је грб града Лондона, који за чуваре штита има два змаја. Грб једног града треба да симболизује његову историју. Лондон је стари европски град богате историје. Првобитно име града је било Caer Lud према митском келтском краљу Луду (Lud) који је наводно основао град 130. године пре нове ере. Током векова историје разноразни народи су господарили Лондоном, поред осталих и Римљани, који су устоличили Лондон за престоницу британске провинције. Након повлачења Римљана са британског острва, град је вековима био напуштен да би га населили трговци и занатлије, који су кумовали зачецима грба града. Крст Светог Ђорђа и мач Светог Павла у кантону су били елементи првог лондонског грба. Тренутни грб Лондона, са змајевима као чуварима штита, је производ XVII века.

london

Српска хералдичка традиција бележи низ грбова у којима се јавља мотив змаја. Поменућу само неке: Бранковић, Групковић, Дињичић, Качић итд. Најпознатији је пример деспота Стефана Лазаревића, већ описаног.

Примена мотива змаја у хералдици је неисцрпна тема. Симболика може да буде много дубља него пуко приказивање истребљења немани. Победа над злом, али и племените особине и вредности красе ову митску животињу. Хералдика попут књиге говори приче о историји армигера и велича његове подвиге. Нашу машту и поимање крилато чудовиште голица истом ако не и већом снагом него икада. У време неограниченог протока информација, идеја и дигитализације знања, могућности примене и проучавања једног оваквог феномена немају границе. И даље нас фасцинира брутална снага и моћ уништења. За разлику од чудовишта и звери способних за уништење и толико моћних да жудимо за само делићем њихових способности, змај у себи обједињује и интелигенцију и знање. Он у себи складишти древна и заборављена знања, за која би неки алхемичар дао пола својега живота. Познаје изумрле језике, чијих се имена више нико ни не сећа. Чувар блага и пророк будућности. Вероватно нам је због свега тога толико занимљив и после толико векова постојања. Кроз модерну хералдику, змај наставља свој живот, препорођен и постојан.